Rover Perseverance je možda upravo pronašao dokaze organskih jedinjenja u stenama kratera Jezero.
Prethodne studije su pronašle dokaze o organskim jedinjenjima na Marsu i ranije. Rover Curiositi i orbiter Mars Ekpress su vratili dokaze o tome, kao i podatke iz Perseverance-a. Ništa od toga ne podrazumeva nužno neku vrstu biologije – na kraju krajeva, različiti geološki fenomeni mogu olakšati hemiju zasnovanu na ugljeniku.
Ali detaljnije proučavanje ovih jedinjenja moglo bi da otkrije više o istoriji vode na Marsu i da li je Crvena planeta barem jednom mogla da bude domaćin nekoj vrsti živih procesa.
Dobijeni sa dva različita mesta u krateru, minerali sadrže dokaze o vodenim procesima koji stvaraju savršene male šupljine za kuvanje neke organske hemije. Na osnovu jedne vrste analize, mogu čak sadržati tragove jedinjenja na bazi ugljenika.
Krater Jezero je pre mnogo eona bio mnogo vlažnije mesto nego danas. Još uvek postoje tragovi drevne rečne delte koja se nekada širila preko dna kratera. Interakcije između vode i stena mogu da dovedu do formiranja organskih jedinjenja kakve se već nalaze u drevnoj delti.
Međutim, otvoreno je pitanje da li postoje i organska jedinjenja negde drugde na dnu kratera. Naučnici su očekivali da će stena pronađena u njoj uglavnom biti sedimentna, nataložena vodom davno – ali, kada je Perseverance stigao, saznali smo da je veći deo dna kratera vulkanski, a ne sedimentni.
Koristeći Perseverance-ovo skeniranje životnih okruženja sa Ramanom i instrumentom Luminescence for Organics and Chemicals (SHERLOC), međunarodni tim predvođen planetarnim naučnikom Evom Šeler sa Caltech-a i MIT-a sproveo je sondu magmatskih stena na dnu kratera.
Koristili su duboku ultraljubičastu Raman i fluorescentnu spektroskopiju na tri stene sa dva mesta u krateru i pronašli znakove da je značajan kontakt sa vodom promenio stene.
Postojali su dokazi o dve vrste promena, koje su sugerisale dve različite različite vodene sredine, u različito vreme u dalekoj prošlosti.
Prvo, reakcije sa tečnom vodom dovele su do formiranja karbonata u magmatskim stenama koje su bile bogate olivinom pre oko 3,8 do 2,7 milijardi godina.
Kasnije, pre oko 2,6 do 2,3 milijarde godina, slana voda bogata solju mogla je da izazove formiranje mešavine sulfata i perhlorata (soli) u stenama.
I karbonati i perhlorati zahtevaju da voda uđe u stene, rastvarajući i talažući minerale u udubljenjima isklesanim vodenom erozijom. Malo je verovatno da je voda dodirnula stene otkako su perhlorati deponovani, jer se perhlorati lako rastvaraju.
U sve tri stene, tim je pronašao potpise fluorescencije u skladu sa aromatičnim organskim jedinjenjima sličnim benzenu. Čini se da su oni sačuvani u mineralima koji se odnose na oba vodena okruženja, kažu istraživači, ali još ne možemo reći šta su.
„Zajedno, podaci pokazuju da izbušeni uzorci koje je Perseverance sakupio sa dna kratera Jezero verovatno sadrže dokaze za karbonizaciju i stvaranje sulfata i perhlorata“, pišu u svom radu.
„Fluorescentni potpisi koji su u skladu sa organskim materijama prisutnim u ovim materijalima ukazuju na međusobnu igru između magmatskih stena, vodenih promena i organskog materijala na Marsu.“
Upornost je odavno prešla sa lokacija na kojima su vršena ova prikupljanja podataka. Na sreću, takođe je prikupio uzorke samih stena, u slučaju da bi kasnije mogli da budu prevezeni kući na Zemlju u misiji koja tek treba da se pokrene.
„Nadam se da bi jednog dana ovi uzorci mogli da budu vraćeni na Zemlju kako bismo mogli da pogledamo dokaze vode i moguće organske materije i istražimo da li su uslovi bili pravi za život u ranoj istoriji Marsa“, kaže geohemičar Mark Septon iz Imperijala Londonski koledž u Velikoj Britaniji.
Tako da će proći neko vreme dok ne dobijemo potvrdu za kojom žudimo. Ali stavljanje tih stena u laboratoriju na Zemlji, sa opremom koja može da detaljno proučava jedinjenja, moglo bi nam reći više o prošloj nastanjivosti, ili nenaseljivosti, Marsa.
U međuvremenu, Perseverance, nastavljajući sa sporim proučavanjem kratera Jezero, može pokupiti neke jače tragove.
