Rizici od neuspeha žetve u više globalnih žitnica su potcenjeni, prema studiji od utorka za koju istraživači kažu da bi trebalo da bude „poziv za buđenje“ o pretnji koju klimatske promene predstavljaju za naše sisteme ishrane.
Proizvodnja hrane je i ključni izvor emisija koje zagrevaju planetu i veoma je izložena efektima klimatskih promena, a modeli klime i useva se koriste da bi se utvrdilo kakvi bi uticaji mogli biti kako se svet zagreva.
U novom istraživanju objavljenom u časopisu Nature Communications, istraživači u Sjedinjenim Državama i Nemačkoj su razmotrili verovatnoću da bi nekoliko velikih regiona za proizvodnju hrane istovremeno mogli da trpe niske prinose.
Ovi događaji mogu dovesti do skoka cena, nesigurnosti hrane, pa čak i građanskih nemira, rekao je glavni autor Kai Kornhuber, istraživač sa Univerziteta Kolumbija i Nemačkog saveta za spoljne odnose.
„Povećanjem koncentracije gasova staklene bašte, ulazimo u ovu nepoznatu vodu u kojoj se borimo da zaista imamo tačnu predstavu o tome sa kakvim ekstremima ćemo se suočiti“, rekao je on za AFP.
„Pokazujemo da su ove vrste istovremenih događaja zaista u velikoj meri potcenjene.“
Studija je razmatrala podatke posmatranja i klimatskog modela između 1960. i 2014. godine, a zatim i projekcije za 2045. do 2099. godine.
Istraživači su prvo pogledali uticaj mlaznog toka — vazdušne struje koje utiču na vremenske prilike u mnogim najvažnijim svetskim regionima za proizvodnju useva.
Otkrili su da „snažno krivudanje“ mlaznog toka, koji teče u obliku velikih talasa, ima posebno značajan uticaj na ključne poljoprivredne regione u Severnoj Americi, Istočnoj Evropi i Istočnoj Aziji, uz smanjenje žetve do sedam odsto.
Istraživači su takođe otkrili da je to u prošlosti bilo povezano sa istovremenim neuspehom useva.
Jedan primer je bio 2010. godine, kada su fluktuacije mlaznog toka bile povezane i sa ekstremnom vrućinom u delovima Rusije i sa razornim poplavama u Pakistanu, koje su naštetile usevu, rekao je Kornhuber.
Studija je takođe razmatrala koliko dobro kompjuterski modeli procenjuju ove rizike i otkrila je da iako su dobri u prikazivanju atmosferskog kretanja mlaznog toka, potcenjuju veličinu ekstrema koje ovo proizvodi na zemlji.
Kornhuber je rekao da bi studija trebalo da bude „poziv za buđenje u smislu naše neizvesnosti“ o uticajima klimatskih promena na prehrambeni sektor, sa češćim i intenzivnijim vremenskim ekstremima i sve komplikovanijim kombinacijama ekstrema.
„Moramo biti spremni za ove vrste složenih klimatskih rizika u budućnosti i čini se da modeli u ovom trenutku to ne obuhvataju“, rekao je on.
Šef Ujedinjenih nacija za ljudska prava Volker Turk upozorio je u ponedeljak na „zaista zastrašujuću“ distopijsku budućnost gladi i patnje, jer ekstremi izazvani klimatskim promenama pogađaju useve, stoku i ključne ekosisteme.
On je na debati UN o pravu na hranu rekao da se više od 828 miliona ljudi suočilo sa glađu 2021. godine, a klimatske promene bi to mogle da povećaju za 80 miliona do sredine veka, i osudio svetske lidere zbog kratkoročnog razmišljanja.
