Prema studiji objavljenoj u Alcohol: Clinical and Experimental Research, određeni regioni mozga pokazuju promene u ranim fazama nakon prestanka pijenja koje mogu doprineti povećanju anksioznosti i stopi recidiva kod ljudi koji pokušavaju da se oporave od poremećaja upotrebe alkohola.
Studija je dalje otkrila da pol pojedinca i ozbiljnost njihove anksioznosti igraju značajnu ulogu u odgovoru mozga tokom rane apstinencije od upotrebe alkohola, pri čemu su mozgovi muškaraca i žena različito reagovali. Ovi nalazi naglašavaju potrebu za boljim razumevanjem neuronskih mehanizama na koje utiče upotreba alkohola i apstinencija kako bi se bolje podržali ljudi koji pokušavaju da prestanu da piju.
Skoro polovina ljudi sa poremećajem upotrebe alkohola koji pokušavaju da prestanu da piju obično ima recidiv u prvoj godini, što se smatra da je povezano sa povećanom anksioznošću koja se često javlja tokom ranih faza apstinencije.
Studija je imala za cilj da ispita promene u aktivaciji u različitim regionima mozga, kao i funkcionalnu povezanost u mreži regiona mozga povezanih sa anksioznim odgovorima koji se nazivaju jezgro stria terminalis (BNST).
U studiji je učestvovalo 40 ljudi starosti od 21 do 40 godina, od kojih su polovina bili ljudi sa poremećajem upotrebe alkohola koji su prestali da piju jedan do šest meseci pre studije (grupa rane apstinencije).
Ostalih 20 učesnika činilo je zdravu kontrolnu grupu. Istraživači su dobijali funkcionalne MRI podatke od učesnika dok su obavljali zadatak „nepredvidive pretnje“, u kojem su im pokazane slike neutralnih i negativnih izraza, predvidljivo i nepredvidivo naglašene drugim slikama.
Rezultati su pokazali da se aktivacija i funkcionalna povezanost BNST mreže menjaju tokom rane apstinencije i da ozbiljnost anksioznosti i pol igraju ulogu u ovim promenama. Tokom nepredvidivih znakova pretnje, muškarci u zdravoj kontrolnoj grupi sa većom anksioznošću pokazali su više aktivacije u zadnjem delu cingulata nego muškarci u ranoj apstinenciji.
Za nepredvidive slike pretnje, anksioznost je bila negativno povezana u zdravoj grupi i pozitivno povezana u grupi rane apstinencije sa aktivacijom u BNST; aktivacija u insuli i dorzalnom prednjem cingularnom korteksu bila je veća kod rano apstinentnih muškaraca sa većom anksioznošću nego kod muškaraca u zdravoj kontrolnoj grupi.
Konzistentno povišena aktivacija u ova dva regiona mozga u različitim fazama poremećaja upotrebe alkohola može ukazivati i na promene u mozgu usled teške upotrebe alkohola i na biološki faktor rizika za poremećaj upotrebe alkohola. Polne razlike u aktivaciji mozga bile su specifične za muškarce; prethodne studije su otkrile polne razlike u tome kako se poremećaj upotrebe alkohola predstavlja i napreduje kod muškaraca i žena.
Studija je takođe otkrila da su ljudi u ranoj apstinenciji pokazali izmenjenu BNST-funkcionalnu povezanost tokom nepredvidivih znakova pretnje, što je zavisilo od anksioznosti i seksa.
Funkcionalna povezanost u BNST-ventromedijalnom prefrontalnom korteksu bila je slabija kod žena u ranoj apstinenciji tokom nepredvidivih znakova pretnje i jača kod muškaraca tokom nepredvidivih neutralnih znakova. Ljudi u zdravoj grupi koji su imali više rezultate anksioznosti pokazali su slabiju povezanost u ovim regionima tokom nepredvidivih znakova od ljudi u ranoj apstinentnoj grupi.
Žene u grupi rane apstinencije pokazale su slabiju funkcionalnu povezanost BNST mreže, što može pomoći da se objasni veći relaps izazvan stresom kod žena. Autori predlažu buduće studije koje istražuju efekat hormona na ovu povezanost.
