Iznenadni, bezbolni gubitak vida. Gorući bol u leđima. Bolne noge. Inkontinencija.
Ljudi ih možda neće prepoznati kao znake moždanog udara, jer neki nisu simptomi moždanog udara u mozgu, gde se većina moždanih udara javlja. Ali moždani udari se mogu desiti iu drugim delovima tela, rekao je dr Metju Šrag, docent neurologije i vaskularni neurolog u medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu u Tenesiju.
Iznenadni, potpuni gubitak vida na jednom oku može signalizirati moždani udar u oku. Bol u leđima, bol u nogama i inkontinencija, zajedno sa paralizom, slabošću i gubitkom bola ili sposobnošću da se oseti temperatura, signaliziraju moždani udar u kičmi. Iako retki, ovi moždani udari, baš kao i oni u mozgu, su ozbiljni i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć, rekao je Šrag.
„Oni predstavljaju posebne izazove i teže ih je prepoznati, ali se teoretski mogu lečiti“, rekao je on.
Američko udruženje za srce i Američko udruženje za moždani udar definišu moždani udar kao opstrukciju dovoda krvi u mozak, kičmenu moždinu ili retinu koja uzrokuje smrt ćelija. Kada dođe do moždanog udara u mozgu, simptomi mogu uključivati utrnulost lica, slabost u rukama ili nogama, posebno na jednoj strani tela, probleme u govoru ili razumevanju govora, probleme sa vidom, nedostatak koordinacije ili iznenadnu, jaku glavobolju.
Ali dotok krvi može biti opstruiran skoro bilo gde u telu, rekla je dr Lusija Sobrin, profesor oftalmologije na Harvardskoj medicinskoj školi u Bostonu.
Moždani udar u oku – poznat kao okluzija centralne retinalne arterije, ili CRAO – obično se dešava kada se plak koji se nakupio u karotidnoj arteriji, glavnim arterijama na svakoj strani vrata koje šalju krv u mozak i oči, otkači i putuje do mrežnjače. Isti plak takođe može da doputuje do mozga i izazove ishemijski moždani udar. „Moglo bi da prođe na bilo koji način“, rekao je Sobrin.
Totalni gubitak vida na jednom oku se obično javlja, ali u nekim slučajevima osoba može izgubiti samo delimičan vid, rekla je ona. „Možda će i dalje moći da percipiraju svetlost ili kretanje.“
CRAO nije fatalan, rekao je Šrag. Ali gubitak vida može biti trajan ako se ne leči u prvih nekoliko sati.
„Ako iznenada izgubite vid i to je bezbolno, pomislite na „šlog“ i idite u hitnu pomoć“, rekao je. „Prilično je hitno.“
Sobrin i Schrag bili su koautori naučne izjave AHA iz 2021. koja se zalaže za trenutni skrining i lečenje CRAO-a upotrebom alteplaze, leka koji se koristi za rastvaranje ugrušaka koji izazivaju moždane udare u mozgu. Studije pokazuju da ljudi sa CRAO koji se leče alteplazom u roku od 4 1/2 sata od gubitka vida mogu imati čak 50% stope oporavka.
Još jedan razlog da se vidi odmah nakon CRAO je da je „to znak ozbiljne osnovne bolesti“, rekao je Schrag. Izjava AHA poziva na hitan skrining za druge kardiovaskularne faktore rizika koji zahtevaju lečenje, kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes, apneja u snu i gojaznost.
„CRAO je snažan prediktor budućih srčanih udara, moždanog udara ili smrti“, rekao je on. „Dakle, iako ovaj moždani udar možda neće ubiti, osnovni problemi bi mogli – i zahtevati hitnu pažnju.“
Manje se zna o tome kako lečiti moždane udare koji se javljaju u kičmi, retko, ali opasno stanje, rekao je Šrag.
Oni se mogu javiti zbog krvnog ugruška u arterijama koje vode do kičme. Lečenje zavisi od simptoma pojedinca i može uključivati lekove za razređivanje krvi za smanjenje zgrušavanja.
Moždani udari kičme se takođe mogu javiti tokom medicinskih procedura ako krvni pritisak dramatično padne ili srce stane i nema dovoljno protoka krvi, rekao je Schrag. „Onda je rešenje da se krvni pritisak vrati pre nego što dođe do trajnog oštećenja.“
Uopšteno govoreći, isti koraci koje ljudi preduzimaju da spreče moždane udare u mozgu su oni koji se preporučuju za sprečavanje moždanog udara u oku ili kičmi. To uključuje zdravu ishranu, ostanak fizički aktivan, održavanje zdrave težine, nepušenje, održavanje krvnog pritiska, glukoze u krvi i holesterola u ciljnom opsegu, spavanje od sedam do devet sati svake noći i uzimanje potrebnih lekova kako je propisano.