Koliko naše emocije zavise od naših čula? Da li naš mozak i telo reaguju na isti način kada čujemo zastrašujući vrisak, vidimo jezivu senku ili osetimo zlokobni miris? I da li slušanje vesele muzike ili gledanje živopisnog pejzaža donosi istu radost?
U inovativnoj studiji objavljenoj u Science Advances, istraživači su otkrili nove uvide u zamršen odnos između emocija i percepcije.
Predvođen timom italijanskih neuronaučnika iz IMT škole za napredne studije Lucca, a sproveden u saradnji sa Univerzitetom u Torinu, istraživački projekat istražuje da li mozak koristi senzorno specifične ili apstraktne kodove za konstruisanje emocionalnih iskustava.
„Emocije i percepcija su duboko isprepletene, ali su tačni mehanizmi pomoću kojih mozak predstavlja emocionalne instance ostali neuhvatljivi“, kaže Giada Lettieri, istraživač psihologije na IMT školi i glavni autor studije.
„Naše istraživanje se bavi ovim fundamentalnim pitanjem, pružajući kritičan uvid u to kako mozak organizuje i predstavlja emocionalne informacije u različitim senzornim modalitetima i kao rezultat prethodnog senzornog iskustva.
Da bi sproveli studiju, istraživači su pokazali film „101 Dalmatinac“ grupi od 50 volontera i pratili funkcionalnom magnetnom rezonancom aktivnost mozga povezana sa razvojem zapleta filma.
Gledaoci filma u skeneru bili su i pojedinci sa tipičnim razvojem i urođeno slepi i urođeni gluvi volonteri, kojima je predstavljena audio reprodukcija i nijema verzija filma, respektivno.
Istraživači su takođe zatražili od grupe od 124 nezavisna učesnika da izraze i ocene svoje emocije dok gledaju isti film van skenera, pokušavajući da predvide reakciju mozga ljudi sa i bez senzorne deprivacije tokom iskustva zabave, straha i tuge, među druge emocije.
„Uključivanje u eksperiment pojedinaca sa urođenom senzornom deprivacijom — slepih i gluvih ljudi — je način da se secira i dešifruje doprinos čulnog iskustva neuronskim mehanizmima koji su u osnovi emocija“, objašnjava Luca Cecchetti, istraživač u školi IMT, i viši autor i supervizor studija.
„Naši rezultati pokazuju da su kategorije emocija predstavljene u mozgu bez obzira na senzorno iskustvo i modalitete. Konkretno, postoji distribuirana mreža koja obuhvata senzorna, prefrontalna i temporalna područja mozga, koja zajedno kodiraju emocionalne instance. Treba napomenuti da ventromedijalni prefrontalni korteks se pojavio kao ključni lokus za skladištenje apstraktne reprezentacije emocija, koja ne zavisi od prethodnog senzornog iskustva ili modaliteta.“
Postojanje apstraktnog kodiranja emocija u mozgu znači da iako smo u iskušenju da verujemo da naše emocije direktno zavise od onoga što se dešava u svetu koji nas okružuje, naš mozak je ožičen da generiše emocionalno značenje bez obzira na to da li smo u stanju da videti ili čuti.
„U svetu u kojem se osobe lišene čula često zanemaruju, neophodno je razumeti kako se mentalne sposobnosti i njihove odgovarajuće neuralne reprezentacije mogu razvijati i usavršavati bez senzornog unosa, kako bi se dodatno unapredilo razumevanje emocija i ljudskog mozga“, kaže Lettieri.
