Morski led Antarktika koji se brzo povlači mogao bi imati negativan uticaj na snabdevanje hranom morskih ptica koje se razmnožavaju stotinama milja daleko od kontinenta. Većina svetskih albatrosa i njihovih bliskih srodnika, burevica, gnezde se na ostrvima u Južnom okeanu, koji okružuje Antarktik.
Sada novo istraživanje koje je predvodio Univerzitet Durham, UK, i British Antarctic Survey (BAS) koristilo je satelitsku tehnologiju za praćenje kretanja ovih morskih ptica. Otkrili su da ptice lete na velike udaljenosti do delova okeana koji su pogođeni morskim ledom – koji se nazivaju antarktičkom sezonskom zonom morskog leda.
Smatra se da putuju ili da bi se hranili vodama obogaćenim hranljivim materijama koje ostaju kada se morski led na Antarktiku topi svakog leta ili, u slučaju južnih džinovskih burevica, da bi pokupili foke koji se nalaze na samom ledu.
Do nedavno, Antarktik nije pretrpeo velike gubitke u morskom ledu koji su viđeni na Arktiku, ali u poslednjih pet godina antarktički morski led je počeo da se povlači bržom brzinom.
Nalazi sugerišu da bi smanjenje morskog leda na Antarktiku moglo da primora morske ptice da putuju dalje od svog gnezdilišta kako bi pronašli hranu ili bi moglo da promeni obrasce gde se ta hrana može naći. Zauzvrat, ovo bi moglo uticati na ekosisteme čiji su deo ove ptice.
Studija je objavljena u časopisu Progress in Oceanographi.
Vodeći autor dr Evan Vakefield, sa Odeljenja za geografiju Univerziteta Durham, rekao je: „Svake zime more se zamrzne oko Antarktika, a morski led pokriva desetine miliona kvadratnih milja. Otkrili smo da albatrosi i velike burevice putuju stotinama milja, neki daleko u područje pokriveno ovim morskim ledom i mislimo da to rade da bi se hranili.
„U tom slučaju, povlačenje morskog leda Antarktika, izazvano klimatskim promenama, moglo bi da utiče ne samo na pingvine, poznate mnogim ljudima, te rase na kontinentu, već i na ogroman broj morskih ptica koje se razmnožavaju stotinama ili hiljadama milja daleko.
Istraživači su analizirali podatke koji pokazuju kretanje sedam vrsta albatrosa i velikih burevica sa subantarktičkog ostrva Južna Džordžija, koje je udaljeno oko 1.000 milja od Antarktika.
Ove vrste su bile džinovska severna, južna džinovska burevka, belobrada, albatros sa svetlim plaštem, crnobri albatros, sedoglavi albatros i lutajući albatros.
Ukupno su pregledali 2.497 putovanja u potrazi za hranom koje je obavilo 1.289 morskih ptica iz satelitskih podataka prikupljenih između 1992. i 2023.
Otkrili su da je svih sedam vrsta koristilo delove okeana pogođene morskim ledom, ali na različite načine.
Na primer, albatrosi su uglavnom izbegavali ledom prekrivena područja, verovatno zato što im je teško da tamo lete ili slete. Međutim, krajem leta i jeseni, albatrosi su se hranili u područjima gde se led otopio nedeljama ili mesecima ranije i ispuštali koncentrovane hranljive materije u more.
Nasuprot tome, tokom proleća, južne džinovske burevice letele su stotinama milja u čopor leda, za šta istraživači misle da rade da bi hvatali tuljane koje se razmnožavaju na ledu.
U većoj meri, istraživači su takođe pronašli izuzetan obrazac ptica koje se kreću na sever i jug sa godišnjim dobima, za koji misle da je uzrokovano pticama koje prate cvetanje planktona u okeanima – poznato kao surfovanje zelenim talasima.
Morski led na Antarktiku je bio relativno stabilan tokom perioda kada su snimljeni satelitski podaci, ali poslednjih leta sezonski morski led se povukao ranije i dostigao rekordno niske vrednosti.
Koautor studije, profesor Ričard Filips, vođa Grupe za veće predatore i očuvanje u Britanskoj anketi o Antarktiku, rekao je: „S obzirom na to da je svih sedam vrsta albatrosa i burevica koje smo posmatrali otputovalo u zonu sezonskog morskog leda na Antarktiku, verovatno je da oni, i mnoge druge subantarktičke morske ptice koje se razmnožavaju, povezane su sa dinamikom morskog leda.
„Smanjenje morskog leda na Antarktiku predviđeno klimatskim promenama moglo bi da pogorša ionako neodržive ljudske uticaje koje doživljava ova populacija.
Istraživači su rekli da postoje neka ograničenja u njihovoj studiji. Iako je njihova analiza pokazala da su ptice koristile staništa pogođena morskim ledom, ne znaju tačno šta ptice jedu. Nadaju se da će to biti pokazano praćenjem praćenja i studijama ishrane kako bi se dobila bolja ideja o tome kako promena morskog leda može uticati na različite vrste.
Rezolucija morskog leda i podataka o praćenju nije bila dovoljna da se kaže kako su ptice komunicirale sa morskim ledom u malim razmerama i istraživači se nadaju da bi praćenje sitnih razmera moglo da reši ovo.
Za nekoliko vrsta, početak i kraj perioda razmnožavanja nisu bili obuhvaćeni praćenjem, tako da istraživači ne znaju kako bi mogli da koriste staništa morskog leda tokom tog vremena.
Istraživanje je takođe uključilo BirdLife International, Univerzitet u Barseloni, Univerzitet u Helsinkiju, Univerzitet Stoni Bruk i Univerzitet u Koimbri.
