Monoklonska antitela – tretmani razvijeni kloniranjem ćelije koja stvara antitela – mogla bi da pomogne u pružanju odgovora na rastući problem otpornosti na antimikrobne lekove, kažu naučnici.
Tim koji predvode istraživači sa Univerziteta u Kembridžu razvio je lek za monoklonsko antitelo, koristeći tehniku koja uključuje genetski modifikovane miševe, koja može pomoći u sprečavanju infekcije od Acinetobacter baumannii, bakterije povezane sa infekcijama stečenim u bolnici, što je posebno uobičajeno u Aziji.
Bakterije A. baumannii mogu izazvati respiratorne bolesti opasne po život i sepsu kod ranjivih pojedinaca, posebno kod novorođenčadi čiji imuni sistem nije u potpunosti razvijen. Obično se širi preko kontaminiranih površina, medicinske opreme i putem kontakta sa drugima.
Poslednjih godina postale su česte infekcije sojevima ove bakterije otporne na skoro sve dostupne antibiotike.
Profesor Stiven Bejker sa Kembridž instituta za terapijsku imunologiju i infektivne bolesti Univerziteta u Kembridžu rekao je: „A. baumannii je dobar u pridržavanju medicinske opreme, a ako su ljudi ranjivi ili nemaju posebno dobro razvijen imuni sistem, oni mogu podleći ovoj infekciji i dobiti agresivnu upalu pluća koja zahteva ventilaciju—iu mnogim slučajevima, pacijenti mogu dobiti infekciju iz same ventilacije.
„Bakterije su prirodno otporne na mnoge antimikrobne lekove, ali kako se sada nalaze u bolnicama, stekle su otpornost na skoro sve što možemo da koristimo. U nekim bolnicama u Aziji, gde su infekcije najčešće, nema jedan antibiotik koji će delovati protiv njih. Postalo je nemoguće lečiti.
U studiji objavljenoj u Nature Communications, tim je proizveo monoklonska antitela koristeći transgene miševe – miševe koji su genetski modifikovani da imaju imuni sistem sličan čoveku, proizvodeći ljudska antitela umesto mišjih antitela. Dalje su pokazali da su ova monoklonska antitela bila u stanju da spreče infekciju sa A. baumannii dobijenom iz kliničkih uzoraka.
Monoklonska antitela su rastuća oblast medicine, koja se obično koristi za lečenje stanja uključujući rak (na primer, Herceptin za lečenje nekih karcinoma dojke) i autoimune bolesti (na primer, Humira za lečenje reumatoidnog artritisa, psorijaze, Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa).
Obično se monoklonska antitela razvijaju od antitela pacijenata koji su se oporavili od infekcije ili su dizajnirana da prepoznaju i ciljaju određeni antigen. Na primer, monoklonska antitela koja ciljaju „protein šiljaka“ koronavirusa SARS-CoV-2 istražena su kao način lečenja COVID-19.
U pristupu koji je zauzeo tim iz Kembridža, međutim, transgeni miševi su bili izloženi spoljašnjoj membrani bakterije A. baumannii, što je izazvalo imuni odgovor. Istraživači su zatim izolovali skoro 300 različitih antitela i testirali koje je od njih bilo najefikasnije u prepoznavanju živih bakterija, identifikujući jedno monoklonsko antitelo mAb1416 kao najbolje.
Profesor Bejker je rekao: „Koristeći ovu metodu, mi ne inficiramo miševe živim bakterijama, već ih imunizujemo koristeći više različitih elemenata i puštamo mišji imuni sistem da odluči protiv kojih će razviti antitela. Zato što ovi miševi imaju ‘ humanizovani imuni sistem, onda ne bismo morali da reinženjering antitela da rade kod ljudi.“
Tim je lečio miševe sa mAb1416, a 24 sata kasnije ih je izložio A. baumannii izolovanom od deteta sa sepsom u jedinici intenzivne nege. Otkrili su da su oni miševi tretirani lekom primetili značajno smanjenje bakterijskog opterećenja u plućima naredna 24 sata kasnije, u poređenju sa miševima koji nisu lečeni.
Svi izolati korišćeni za proizvodnju i testiranje monoklonskih antitela bili su od pacijenata u Ho Ši Minu u Vijetnamu, ali je izolat koji je korišćen za testiranje mAb1416 uzet od pacijenta deset godina kasnije od ostalih izolata. Ovo je važno jer pokazuje da je mAb1416 bilo zaštitno protiv bakterije A. baumannii koja je možda evoluirala tokom vremena.
Profesor Bejker je rekao: „Koristeći ovu tehniku, možete uzeti bilo koji bakterijski antigen ili koktel antigena, umesto da čekate nekoga ko se oporavio od određene infekcije – za koga pretpostavljate da je razvio odgovarajući odgovor antitela – da ga date miševima i izvučete antitela za koja mislite da su najvažnija“.
Sada je potrebno više rada da bi se razumeo mehanizam kojim mAb1416 štiti od infekcije, jer bi to moglo omogućiti timu da razvije još efikasniji tretman. Svaki potencijalni novi lek će tada morati da bude testiran u bezbednosnim ispitivanjima na životinjama pre nego što se testira na pacijentima.
Profesor Bejker je dodao: „Znamo da su monoklonska antitela bezbedna i da funkcionišu, a tehnologija postoji da ih proizvodi – ono što smo uradili je da identifikujemo kako da pogodimo bakterije sa njima. Osim isplativosti, nema razloga zašto bi ovo moglo „Nemoj postati lek u roku od nekoliko godina, s obzirom na hitnu situaciju koju predstavlja otpornost na antibiotike, ovo bi moglo postati moćno novo oružje za uzvrat.“
