Naučnici sa Univerziteta Notingem Trent želeli su da istraže svojstva karnozina protiv raka protiv ćelija koje potiču od primarnog i metastatskog karcinoma prostate – gde je rak počeo i gde se proširio na drugi deo tela.
Karnozin, koji telo može da proizvede i koji se takođe nalazi u mesu, odavno se zagovara za upotrebu kao antioksidansa za lakše starenje.
Bilo je izveštaja da je karnozin efikasan protiv razvoja velikog broja različitih karcinoma, ali ovo je prvi put da je proučavan u vezi sa rakom prostate.
Istraživači su otkrili da je karnozin zaustavio umnožavanje ćelija i da je u većim dozama čak ubio rak iz primarnih i metastatskih ćelija raka, dok je ostao bezbedan za zdrave ćelije koje se ne dele.
Istraživanje, koje je takođe uključivalo Univerzitetske bolnice Lester NHS Trust i Mančester Metropolitan univerzitet, objavljeno je u Časopisu ćelijske i molekularne medicine.
Iako se karnozin brzo razgrađuje enzimima u telu, istraživači tvrde da bi potencijalno mogao biti početni tretman za rak prostate ako se koristi mehanizam konstantnog sporog oslobađanja.
Ovo može uključivati ubrizgavanje karnozina unutar tumora i njegovo oslobađanje u dovoljnim količinama pre nego što počne da se razgrađuje i gubi svoj efekat.
Drugi pristup bi mogao biti davanje molekula sličnih karnozinu koji su otporni na enzimsku degradaciju.
Tada bi se nadalo da bi se rast tumora mogao pratiti preko nivoa prostate specifičnog antigena (PSA) u krvi i ako bi nastavio da raste onda bi pacijent imao opciju za operaciju.
Ako se operacija prvo izvede, to može dovesti do štetnih ožiljaka jer se tkiva spajaju, što potencijalno komplikuje dalju operaciju.
Rak prostate je najčešći rak kod muškaraca u Velikoj Britaniji, sa više od 52.000 dijagnostikovanih svake godine u proseku. Jednom od osam muškaraca tokom života će biti dijagnostikovan rak prostate.
Trenutni tretmani za karcinom prostate ograničenog na organe nisu specifični za rak i obično su praćeni neželjenim efektima uključujući urinarnu inkontinenciju i erektilnu disfunkciju.
Tretmani uključuju terapiju zračenjem, hemoterapiju, terapiju deprivacije hormona ili prostatektomiju – delimično ili potpuno uklanjanje prostate operacijom.
„Naši rezultati pokazuju da karnozin ima značajan inhibitorni efekat in vitro na proliferaciju ćelijskih linija raka prostate kod ljudi“, rekla je vodeća istraživačica dr Stephanie McArdle, naučnica u Centru za istraživanje raka Džon van Gist Univerziteta Notingem Trent.
„Dok se ranije pokazalo da karnozin ima antitumorski efekat, njegova potencijalna uloga u ćelijama raka prostate nije bila poznata.
„Ovo su ohrabrujući rezultati i podržavaju potrebu za daljim radom na ljudima in vivo kako bi se utvrdila potencijalna upotreba karnozina kao prve linije lečenja protiv bolesti.
„Moguće je da se strategije zasnovane na karnozinu mogu koristiti same ili kao dopunska terapija hirurškim ili drugim konvencionalnim tretmanima.“
