Identifikovan molekul koji bi mogao biti ključan za razvoj lekova koji ciljaju na gojaznost i bolesti kostiju

Identifikovan molekul koji bi mogao biti ključan za razvoj lekova koji ciljaju na gojaznost i bolesti kostiju

Naučnici su identifikovali molekul koji igra ključnu ulogu u tome kako ćelije otkrivaju kada se guraju ili povlače, što bi moglo dovesti do razvoja budućih lekova za gojaznost, osteoporozu i inflamatorne bolesti.

Istraživači sa Instituta za srce Viktora Čanga konačno su rasvetlili kako mali molekul reguliše senzore koji su centralni za mnoge procese u telu – uključujući i način na koji se nervne ćelije ugrađuju u osećaj kože kada nas dodiruju.

Oni veruju da će sada biti moguće dizajnirati nove terapeutike koji bi mogli ili smanjiti ili smanjiti aktivnost senzora, takođe poznatih kao PIEZO jonski kanali. Ovo otkriće je dokumentovano u članku objavljenom u časopisu Science.

Prve mete bi bile gojaznost i bolesti kostiju kao što je osteoporoza.

Vodeći autor dr Čarls Koks kaže: „Ovo su zaista ključni molekuli koji neprestano daju informacije mozgu, na primer gde se naša tela nalaze u svemiru, osećaju dodir, pa čak i bol.

„Ovaj interagujući molekul koji smo identifikovali predstavlja prekidač koji nam omogućava da regulišemo ove kanale, široko izražene u celom telu, zbog čega bi mogao biti koristan za čitav niz bolesti u budućnosti.“

Dr Koks i njegovi saradnici su koristili najsavremeniju krioelektronsku mikroskopiju da otkriju kako se ovaj protein vezuje za PIEZO jonske kanale.

Sada kada je identifikovan, veruje se da se protein sada može modifikovati i razviti u terapeutike zasnovane na peptidima.

Dr Koks kaže: „Verujemo da ćemo moći da pojačamo aktivnost u kanalima koji su uključeni u snagu naših kostiju – što ne samo da može da spreči osteoporozu, već može da pomogne i onima koji već pate.

„Ovaj novi mehanizam bi takođe mogao pomoći u borbi protiv gojaznosti, važnog faktora rizika za sve kardiovaskularne bolesti. Dok jedemo hranu, naši želuci se rastežu i molekuli se pokreću, govoreći mozgu kada je stomak pun. Pojačavanjem aktivnosti ovih molekula, mi možda bi mogao da pokrene mozak da pomisli da je bio pun mnogo ranije, oponašajući sitost.“

Dr Koks i njegov tim veruju da bi molekul takođe mogao da bude prilagođen za ciljanje upalnih bolesti, kao i kardiovaskularnih bolesti u budućnosti.