Novo istraživanje je identifikovalo novu imunoterapiju za akutnu mijeloidnu leukemiju. Studija, objavljena u časopisu Nature Cancer, opisuje T-ćelijski receptor koji prepoznaje mutaciju koja se deli između podgrupe pacijenata sa tom bolešću. Rezultati pružaju nadu za novi i efikasan tretman korišćenjem T ćelija opremljenih terapeutskim receptorom T ćelija, „programiranim“ da ubija ćelije leukemije.
Akutna mijeloična leukemija (AML) je najčešći oblik leukemije kod odraslih. Bolest se razvija veoma brzo, i ima veoma lošu prognozu, sa prosečnom ukupnom petogodišnjom stopom preživljavanja od 29% uz standardnu terapiju. Imunoterapija je dovela do značajnog napretka u lečenju nekoliko vrsta raka u kasnijim godinama. Međutim, trenutno ne postoji odobrena imunoterapija za AML osim za transplantaciju matičnih ćelija, što je tretman sa potencijalno opasnim po život neželjenim efektima.
Istraživačka grupa profesorke Johanne Olveus sa Univerziteta u Oslu (UiO) i Univerzitetske bolnice u Oslu (OUS), u saradnji sa istraživačkim grupama profesora Stena Eirika Jakobsena i istraživača Pettera Volla na Institutu Karolinska (KI) u Stokholmu, sada je identifikovala moguću cilj za lečenje AML.
Istraživači su pružili važan dokaz koncepta da T ćelije receptora T-ćelija (TCR) ciljane na mutacije koje dele pacijenti, mogu biti atraktivna terapijska opcija u AML. „Ovo pruža nadu da možemo razviti novi i efikasan tretman za akutnu mijeloičnu leukemiju, sa verovatnom relevantnošću i za druge tipove raka“, kaže profesorka Johana Olveus.
Nedavna istraživanja su dala nadu da imunoterapija može biti usmerena na mutacije, jer su mutacije specifične za ćelije raka i neophodan su deo razvoja raka. Međutim, rezultati su do sada bili obeshrabrujući.
„Skoro sve mutacije su jedinstvene za pojedinačni tumor raka i pacijenta, i ciljani tretman stoga mora biti prilagođen svakom pojedinačnom pacijentu. Takođe znamo da mnoge mutacije postoje samo u nekim ćelijama raka, što omogućava drugim ćelijama raka da izbegnu lečenje. , imunske ćelije prepoznaju samo nekoliko mutacija, objašnjava profesor Olveus.
Međutim, određene retke mutacije dele podgrupe pacijenata. Autori studije su bili zainteresovani da istraže potencijal korišćenja takvih mutacija kao meta za imunoterapiju. Jedan gen koji je često mutiran u AML je FLT3, što može doprineti ubrzanju bolesti. Koristeći tehnologiju razvijenu u Olveusovoj grupi, postdok Eirini Giannakopoulou i kolege identifikovali su T-ćelijski receptor koji prepoznaje mutaciju. Giannakopoulou, prvi autor studije, opisuje otkriće kao „pronalaženje igle u plastu sena“.
Istraživači su tada pokazali da je receptor T-ćelija siguran. Zatim su pokazali da receptor T-ćelija efikasno eliminiše ćelije leukemije u višestrukim modelima relevantnim za bolest. Takvi podaci za TCR-T ćelije ili CAR-T ćelije su retki na terenu.
„Ovde je stručnost o modelima AML u grupama Vola i Džejkobsena bila ključna. Studije na životinjama na naprednim modelima gde su ćelije leukemije pacijenata transplantirane u miševe, sprovedene su u KI u saradnji između grupa“, kaže Olveus.
Tretman se pokazao veoma efikasnim u eliminisanju mutiranih ćelija leukemije za samo dve nedelje. „Važan nalaz je bio da smo bili u mogućnosti da pokažemo da TCR-T ćelije mogu da ubijaju ćelije sa karakteristikama matičnih ćelija leukemije“, kaže doktorski kandidat Madeleine Lehander, drugi autor i centralni saradnik studije, a pod nadzorom Voll-a i Jacobsen-a.
Brojni članovi grupe UiO/OUS i grupe KI su koautori članka, koji Olveus opisuje kao „fantastičnu saradnju koja je trajala mnogo godina, gde grupe savršeno dopunjuju stručnost jedne druge“. Ovo je drugi veliki projekat saradnje između grupa – prvi je objavljen u Nature Biotechnology 2022.
