Oni koji uče digitalno brzo se ometaju. To je zato što korišćeni uređaji nude mnogo mogućnosti da se vreme provede na druge načine. U međuvremenu, veliki broj softverskih aplikacija je dizajniran da vam pomogne da ostanete fokusirani. Ali kako se ovi alati za samokontrolu koriste i koliko se smatraju korisnima?
Nova studija DIPF-a | Lajbnicov institut za istraživanje i informacije u obrazovanju istražio je ovo sa 273 studenta visokog obrazovanja. Nalazi ukazuju da ovi alati nisu univerzalno rešenje; zahtevaju individualizovana podešavanja i razumevanje mogućnosti programa od strane korisnika. Rad je objavljen u časopisu Obrazovanje i informacione tehnologije.
Da li da nastavim da gledam video tutorijal ili više volim muzički snimak? Da li da pratim onlajn predavanje do kraja ili da igram još jednu rundu svoje omiljene igre? Svako ko uči digitalno verovatno je upoznat sa takvim iskušenjima. To potvrđuje i nova studija. „Među učesnicima studije nije bilo nikoga ko nikada nije bio ometen od digitalnog učenja. Oko 64% je čak izjavilo da im se to dešavalo često ili veoma često“, objašnjava glavni autor i istraživač Danijel Biderman sa DIPF-a.
Alati za samokontrolu mogu pomoći učenicima da ostanu na pravom putu. Oni su široko dostupni i sada su unapred instalirani na većini uređaja. Na primer, mogu da blokiraju veb lokacije ili da pokažu korisnicima koliko su vremena proveli na aplikacijama koje se ne koriste za učenje.
Ali koliko su poznati ovi alati i njihove funkcije i kako se koriste? Rezultati su varirali u zavisnosti od funkcije i grupe korisnika. Ono što se isticalo, međutim, jeste da iako je 175 učesnika izjavilo da im digitalna distrakcija izaziva ozbiljne probleme, oko 49% njih nije koristilo nikakve programe samokontrole u vreme ankete. Oko 7% od ovih 175 ispitanika čak nije ni znalo za alate.
Efikasnost ovih programa takođe se doživljavala na različite načine; dok se nijedna od njihovih funkcija nije smatrala potpuno beskorisnom, puka vizualizacija vremena korišćenja je ocenjena kao najmanje korisna. Funkcije koje su najviše cenjene bile su one koje ograničavaju ili prilagođavaju smetnje sa veb lokacija. Daniel Biedermann dodaje: „Da li je takva alatka ocenjena kao korisna zavisi i od toga koliko često korisnici ometaju sebe. Ljudima sa uobičajeno višim nivoom ometanja potrebna su restriktivnija ograničenja.“
Studija je otkrila nekoliko razloga zašto ispitanici ili ne koriste alate često ili smatraju da su nedosledno korisni. Jedan ključni aspekt: Platforme kao što je IouTube služe u obrazovne i rekreativne svrhe, čineći potpuno blokiranje nepraktičnim.
Učesnici studije su takođe ocenili rukovanje programima za samokontrolu kao previše nezgodno u nekim slučajevima — na primer, često moraju da budu posebno uključeni i isključeni. Pored toga, korisnici nisu uvek motivisani da koriste alate ili se oslanjaju na njih samo tokom stresnih faza ispita. Ovo otežava fundamentalnu promjenu opstruktivnog ponašanja.
Nalazi ukazuju na nekoliko implikacija. Poboljšane funkcionalnosti alata za samokontrolu, kao što je automatska aktivacija, mogu pomoći. Na platformama kao što je IouTube, moglo bi imati smisla označiti sadržaje za učenje i razonodu tako da ove platforme ne moraju biti potpuno blokirane. Čini se da su poboljšane informacije i obuka o tome kako da koriste alate, kao i dalja istraživanja o tome kako se ljudi mogu motivisati da ih koriste.
Biderman navodi: „Sve u svemu, jasno je da upotreba programa treba da bude prilagođena pojedinačnom korisniku i njegovoj situaciji. Kao prvi korak, imalo bi smisla skrenuti pažnju na širok spektar alata koji već postoje i njihova podešavanja Opcije.“
Tim iz nekoliko odeljenja DIPF-a je bio uključen u studiju. Između ostalog, istraživači se bave pitanjima digitalnog obrazovanja i individualizovane podrške učenju. Za istraživanje onlajn ankete, istraživački tim je koristio podatke od ukupno 273 studenta visokog obrazovanja — uglavnom iz Nemačke, ali i iz nekih drugih zemalja.
U upitnicima su ispitanici pružili informacije o svom ponašanju koje im je ometalo pažnju, njihovoj potrošnji medija i korisnosti alata za samokontrolu. Upitnici su sadržali kvantitativne instrumente istraživanja kao što su klasifikacije na skalama, ali i odgovore u slobodnom tekstu. Istraživači su izračunali srednje vrednosti i korelacije za statističke podatke.
Naučnici ističu da postoje i ograničenja za studiju. Na primer, učesnici su pretežno govorili nemački ili engleski, što znači da se kulturološki različita ponašanja upotrebe ne mogu precizno ispitati. Pored toga, varijable kao što je uslužnost mogu se ispitati u dužim razvojnim kontekstima i u preciznijim gradacijama. Međutim, ovo bi zahtevalo dalja, dugoročna istraživanja.
