Kako starimo, možemo početi da primećujemo da nam treba više vremena da pronađemo prave reči. Ovo može dovesti do zabrinutosti zbog kognitivnog pada i demencije.
Međutim, nova studija Bejkresta i Univerziteta u Torontu sugeriše da je brzina govora važniji pokazatelj zdravlja mozga od poteškoća u pronalaženju reči, što se čini kao normalan deo starenja. Ovo je jedna od prvih studija koja se bavi i razlikama u prirodnom govoru i zdravlju mozga kod zdravih odraslih osoba.
„Naši rezultati pokazuju da promene u opštoj brzini govora mogu odražavati promene u mozgu“, kaže dr Džed Melcer, kanadska katedra za istraživanje interventne kognitivne neuronauke Bejkresta i vodeći autor ove studije. „Ovo sugeriše da bi brzinu govora trebalo testirati kao deo standardnih kognitivnih procena kako bi se kliničarima pomoglo da brže otkriju kognitivni pad i pomognu starijim odraslim osobama da podrže zdravlje mozga dok stare.
U ovoj studiji, 125 zdravih dobrovoljaca starosti od 18 do 90 godina završilo je tri različite procene. Prva je bila igra imenovanja slika u kojoj su morali da odgovaraju na pitanja o slikama, ignorišući ometajuće reči koje su čuli preko slušalica. Na primer, kada gledaju sliku krpe, možda će biti upitani: „Da li se završava na „p“?“ dok čuje reč „metla” kao odvraćanje pažnje. Na ovaj način, istraživači su bili u mogućnosti da testiraju sposobnost učesnika da prepoznaju šta je slika i da se prisete njenog imena.
Zatim su učesnici snimljeni dok su opisivali dve složene slike po 60 sekundi. Njihove jezičke performanse su zatim analizirane korišćenjem softvera zasnovanog na veštačkoj inteligenciji u partnerstvu sa Vinterlight Labs. Između ostalog, istraživači su ispitivali koliko brzo svaki učesnik govori i koliko je pauzirao.
Konačno, učesnici istraživanja su završili standardne testove za procenu mentalnih sposobnosti koje imaju tendenciju da opadaju sa godinama i koje su povezane sa rizikom od demencije – naime, izvršna funkcija, koja je sposobnost upravljanja konfliktnim informacijama, zadržavanje fokusa i izbegavanje ometanja.
Kao što se očekivalo, mnoge sposobnosti su opadale sa godinama, uključujući brzinu pronalaženja reči. Iznenađujuće, iako se sposobnost prepoznavanja slike i pamćenja njenog imena pogoršavala sa godinama, to nije bilo povezano sa padom drugih mentalnih sposobnosti. Broj i dužina pauza koje su učesnici koristili da bi pronašli reči nisu povezani sa zdravljem mozga.
Umesto toga, koliko brzo su učesnici mogli da imenuju slike predviđalo je koliko brzo govore uopšte, a oba su bila povezana sa izvršnom funkcijom. Drugim rečima, nije bilo pauze da bi se pronašle reči koje su pokazale najjaču vezu sa zdravljem mozga, već brzina govora oko pauze.
Iako su mnogi stariji odrasli zabrinuti zbog svoje potrebe da zastanu da traže reči, ovi rezultati sugerišu da je ovo normalan deo starenja. S druge strane, usporavanje normalnog govora, bez obzira na pauzu, može biti važniji pokazatelj promena zdravlja mozga.
U budućim studijama, istraživački tim bi mogao da sprovede iste testove sa grupom učesnika tokom nekoliko godina kako bi ispitao da li brzi govor zaista predviđa zdravlje mozga za pojedince kako stare. Zauzvrat, ovi rezultati bi mogli da podrže razvoj alata za otkrivanje kognitivnog pada što je ranije moguće, omogućavajući kliničarima da prepišu intervencije kako bi pomogli pacijentima da održe ili čak poboljšaju zdravlje mozga kako stare.
