Istraživači sa Instituta Maks Plank (MPI) za evolucionu biologiju u Plenu i za biologiju u Tibingenu postigli su značajan napredak u razumevanju evolucije interakcija između biljaka i mikroba. Studija se fokusira na Pseudomonas siringae, globalno rasprostranjeni biljni patogen, iu ovom slučaju, štetu nanesenu proizvodnji kivija.
Izbijanje nove loze Pseudomonas siringae pv. actinidae (Psa) izazvala je razornu biljnu bolest u plodu kivija širom sveta. Bolest je glavni ograničavajući faktor za uzgoj i proizvodnju kivija širom sveta, manifestujući se kao nekrotične mrlje na listovima, rane, odumiranje grana i stabljika, uvenuće grana i nekroza cvetova.
Analize populacione genomike koje su izvršili istraživači MPI-ja u Plonu i Tibingenu su ranije pokazali da je globalna epidemija posledica podloze pandemije koja je nastala iz raznovrsnije populacije poreklom iz jugoistočne Azije. Odvojeni događaji uvođenja ove klonske podloze izazvali su epidemije u skoro svim regionima za uzgoj kivija širom sveta.
Zanimljivo je da su tokom globalnog širenja podloze pandemije istraživači otkrili tri nezavisna događaja u kojima su genetski paraziti napali pandemijski klon. Iznenađujuće, parazitski elementi su nosili još manje genetske parazite poznate kao transpozoni. Potonji su se u poslednje vreme proširili širom sveta.
Takvo brzo širenje navelo je istraživače da se zapitaju o funkciji gena koji se prenose na transpozon i da li oni mogu doprineti bolesti. Odgovor je iznenadio sve uključene: otkriveno je da transpozon kontroliše gene na bakteriji domaćina, manipulišući domaćinom u svoju korist. A jedna od tih prednosti je povećanje veličine populacije bakterije, što je štetno za biljku, ali u krajnjoj liniji koristi transpozonu.
Profesor dr Paul B. Rainei, direktor Odeljenja za biologiju mikrobne populacije na Maks Plankovom institutu za evolucionu biologiju u Plonu, podvukao je važnost ovih otkrića: „Naši rezultati pokazuju da čak i kod najjednostavnijih organizama interakcije ne samo među organizmima , ali i među genetskim komponentama koje sačinjavaju organizme, zapanjujuće su složene i mogu imati teško predvidljive posledice po funkcionisanje zajednice.“
Nalazi istraživanja su nedavno objavljeni u Proceedings of the National Academi of Sciences i ne samo da doprinose dubljem razumevanju interakcija između biljaka i mikroba, već imaju i potencijalne implikacije za razvoj strategija kontrole bolesti u poljoprivredi.
Institut Maks Plank za evolucionu biologiju u Plenu i Institut za biologiju Univerziteta u Tibingenu nastavljaju saradnju na daljem dešifrovanju evolucije i interakcija mikroorganizama.
