Naučnici sa UCL Instituta za neurologiju razvili su nove alate, zasnovane na modelima AI jezika, koji mogu da karakterišu suptilne potpise u govoru pacijenata sa dijagnozom šizofrenije.
Istraživanje, objavljeno u PNAS-u, ima za cilj da razume kako bi automatizovana analiza jezika mogla pomoći lekarima i naučnicima da dijagnostikuju i procene psihijatrijska stanja.
Trenutno se psihijatrijska dijagnoza skoro u potpunosti zasniva na razgovoru sa pacijentima i onima koji su im bliski, uz samo minimalnu ulogu testova kao što su testovi krvi i skeniranje mozga.
Međutim, ovaj nedostatak preciznosti onemogućava bogatije razumevanje uzroka mentalnih bolesti i praćenje lečenja.
Istraživači su zamolili 26 učesnika sa šizofrenijom i 26 kontrolnih učesnika da završe dva zadatka verbalne tečnosti, gde je od njih zatraženo da navedu što više reči koje pripadaju kategoriji „životinje“ ili počinju slovom „p“ za pet minuta.
Da bi analizirao odgovore koje su dali učesnici, tim je koristio jezički model veštačke inteligencije koji je bio obučen na ogromnim količinama internet teksta da predstavi značenje reči na sličan način kao i ljudi. Oni su testirali da li se reči koje su ljudi spontano setili mogu predvideti pomoću AI modela i da li je ova predvidljivost smanjena kod pacijenata sa šizofrenijom.
Otkrili su da su odgovori koje su dali kontrolni učesnici zaista bili predvidljiviji od strane AI modela od onih koje su generisali ljudi sa šizofrenijom, i da je ova razlika najveća kod pacijenata sa težim simptomima.
Istraživači smatraju da ova razlika može imati veze sa načinom na koji mozak uči odnose između sećanja i ideja i čuva ove informacije u takozvanim „kognitivnim mapama“. Potporu za ovu teoriju pronalaze u drugom delu iste studije gde su autori koristili skeniranje mozga za merenje moždane aktivnosti u delovima mozga uključenim u učenje i čuvanje ovih „kognitivnih mapa“.
Glavni autor, dr Metju Nour (UCL Kueen Skuare Institute of Neurologi i Univerzitet u Oksfordu), rekao je: „Do nedavno, automatska analiza jezika je bila van domašaja lekara i naučnika. Međutim, sa pojavom veštačke inteligencije (AI) jezičkih modela kao što je ChatGPT, ova situacija se menja.
„Ovaj rad pokazuje potencijal primene AI jezičkih modela na psihijatriju – oblast medicine koja je blisko povezana sa jezikom i značenjem.
Šizofrenija je iscrpljujući i uobičajen psihijatrijski poremećaj koji pogađa oko 24 miliona ljudi širom sveta i preko 685.000 ljudi u Velikoj Britaniji.
Prema NHS, simptomi stanja mogu uključivati halucinacije, zablude, zbunjene misli i promene u ponašanju.
Tim sa UCL-a i Oksforda sada planira da koristi ovu tehnologiju na većem uzorku pacijenata, u različitim govornim okruženjima, kako bi testirali da li bi se to moglo pokazati korisnim u klinici.
Dr Nour je rekao: „Ulazimo u veoma uzbudljivo vreme u istraživanju neuronauke i mentalnog zdravlja. Kombinovanjem najsavremenijih AI jezičkih modela i tehnologije skeniranja mozga, počinjemo da otkrivamo kako se značenje konstruiše u mozgu, i kako bi ovo moglo poći po zlu kod psihijatrijskih poremećaja.“
„Postoji ogromno interesovanje za korišćenje AI jezičkih modela u medicini. Ako se ovi alati pokažu bezbedni i robusni, očekujem da će početi da se primenjuju u klinici u narednoj deceniji.“