Svake godine se širom sveta dijagnostikuje preko 1,5 miliona novih slučajeva raka prostate. Kao jedan od vodećih uzroka smrti muškaraca u više zemalja, razumevanje faktora rizika za rak prostate postalo je najvažnije. Dok su primarni faktori genetski i mogu biti povezani sa porodičnom istorijom bolesti, mnogi faktori životnog stila mogu značajno povećati šanse za razvoj raka prostate.
Tokom protekle decenije, stručnjaci su iznova i iznova izveštavali da su problemi u našoj crevnoj mikrobioti, poznati kao „disbioza creva“, usko povezani sa rakom prostate. Neravnoteže u crevnim bakterijama, koje često diktiraju faktori načina života i odluke, mogu doprineti malignitetu, progresiji bolesti i ukupno lošijoj prognozi. Međutim, većina osnovnih mehanizama koji povezuju disbiozu creva sa rakom prostate ostaju nejasni i teški za proučavanje.
Da bi se pozabavila ovim problemima, istraživačka grupa iz Japana istražila je potencijal korišćenja genetski modifikovanih miševa za istovremeno istraživanje disbioze creva i raka prostate.
U svom najnovijem radu, koji je objavljen u avgustu 2024. u The Prostate, analizirali su sličnosti i razlike u mikrobioti creva između ljudi koji imaju rizik od raka prostate i dobro uspostavljenog mišjeg modela bolesti.
Članovi grupe su bili glavni autor Chisato Vakamori, predavač Marko A. De Velasco, profesor Kazutoshi Fujita i profesor Hirotsugu Uemura, svi sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Kindai.
Istraživači su uzeli uzorke stolice od zdravih miševa i miševa sa tumorima, ekstrahovali bakterijski genetski materijal iz njih i na kraju koristili sekvenciranje rRNA. Zatim su uporedili ove podatke sa podacima uzetim od japanskih muškaraca za koje se sumnja da imaju rak prostate na različitim nivoima rizika.
„Miševi su bili ključni u proučavanju odnosa između crevnih mikroba i raka prostate, a identifikacija sličnosti između ljudi i miševa mogla bi otkriti nove mehanizme“, kaže Vakamori, objašnjavajući obrazloženje studije.
Nakon pažljive analize, eksperimenti su otkrili da su i ljudi i miševi pokazali značajne razlike u sastavu svog crevnog mikrobioma između osoba sa i bez raka prostate.
Konkretno, bakterije iz rodova Odoribacter i Desulfovibrio bile su pozitivno povezane sa rakom prostate kod obe vrste. Da bi studiju odveli korak dalje, istraživači su takođe istražili metabolizam crevnih bakterija.
Zanimljivo je da su određeni metabolički putevi povezani sa sintezom kofaktora i vitamina u bakterijama bili češći kod miševa i pacijenata sa rakom prostate. To uključuje one koji sintetišu vitamin B9, ubihinon, vitamine K1 i K2 i vitamin E.
Sve u svemu, ova studija pokazuje kako modeli miša mogu biti dragoceno sredstvo za istraživanje složenog porekla raka i zamršenih efekata koje on može imati na telo. Ovo, zauzvrat, može biti od ključnog značaja za unapređenje našeg razumevanja ove bolesti i za cilj razvoja efikasnih tretmana.
„Naši napori pružaju vredne podatke koji mogu pomoći da se premosti jaz između mikrobioma čoveka i miša“, rekao je Vakamori. „Ovi nalazi nude dokaze koji podržavaju ideju da određeni metaboliti dobijeni od bakterija mogu promovisati rak prostate.“
Istraživači takođe primećuju da ovaj model miša otvara pogodne puteve za dalje istraživanje faktora povezanih sa rizikom od raka prostate, kao i testiranje preventivnih tretmana zasnovanih na upotrebi probiotika i prebiotika za održavanje zdrave mikrobiote creva.