Istraživači sa Univerziteta Tokio Metropolitan pokazali su da vizuelna pomagala koja stvaraju iluziju pokreta, poput ekrana postavljenog ispred nečije ruke koji prikazuje pokrete ruke, mogu poboljšati motoričke performanse i rane faze motoričkog učenja. U poređenju sa posmatranjem kretanja trećeg lica, podaci funkcionalne bliske infracrvene spektroskopije su takođe pokazali veće promene u moždanoj aktivnosti u regionima povezanim sa motoričkim učenjem.
Ovakvi nalazi mogli bi da informišu o novim strategijama lečenja pacijenata sa hemiplegičnim moždanim udarom. Studija je objavljena u časopisu Naučni izveštaji.
Vizuelno-motorička iluzija (VMI) je neobična iluzija gledanja kako se vaše telo kreće čak i dok je mirno. Zamislite da imate ekran tableta postavljen ispred vaše ruke. Vaša ruka je skrivena iza tableta, a vaša ruka se ne pomera. Zamislite sada da ekran prikazuje video kako se vaša ruka kreće; oči ti govore da ti se ruka kreće, ali se uopšte ne kreće.
Ova uznemirujuća situacija se trenutno rešava ako stavite ekran negde drugde; gledanje ekrana sada jednostavno podrazumeva posmatranje akcije (AO). Prethodni rad je već pokazao da VMI i AO podrazumevaju različite odgovore u mozgu, ali šire implikacije VMI su ostale nejasne.
Sada, tim naučnika predvođen docentom Katsuiom Sakaiom sa Univerziteta Tokio Metropolitan pokazao je da VMI može poboljšati motoričke performanse i učenje motora u ranoj fazi. Dobrovoljcima je postavljen konkretan zadatak, valjanje dve metalne lopte u jednoj ruci.
Posle nekog početnog testiranja, korišćena je vizuelna pomoć koja je pokazivala ruke koje izvode upravo ovu akciju. Jedna grupa je imala vizuelnu pomoć postavljenu ispred svoje ruke da bi pozvala VMI, dok je druga grupa jednostavno gledala isti video normalno. Učinak se može meriti brojem kompletnih rolni koje su ljudi uspeli.
Iako su obe grupe pokazale poboljšanje, VMI grupa je pokazala više poboljšanja od grupe AO, obe odmah nakon što je video prikazan volonterima, i sat vremena kasnije. Ovo ne samo da pokazuje poboljšanje performansi, već naglašava da je učenje u ranoj fazi takođe poboljšano, tj. promene mogu da traju.
Da bi razumeli šta se dešava u mozgu, tim je koristio funkcionalnu blisku infracrvenu spektroskopiju, neinvazivnu tehniku koja pomaže u praćenju aktivnosti u određenim delovima mozga pomoću eksternih sondi. Uspeli su da pronađu ključne razlike između AO i VMI volontera u delovima mozga koji su povezani sa učenjem novih pokreta.
Važno je da je utvrđeno da ove promene traju sat vremena nakon vizuelnih stimulusa, što se podudara sa onim što su otkrili iz učinka na zadatku. Ovo je takođe bilo u skladu sa prethodnim nalazima grupe koji pokazuju kako je povezanost u delovima mozga odgovornim za izvršenje motora poboljšana VMI.
Tim napominje da ima još mnogo posla. Na primer, ovi nalazi potiču iz studije na zdravim osobama i tek treba da postoji bilo kakva procena srednjoročnih i dugoročnih motoričkih performansi. Međutim, uvidi dobijeni iz ove studije bacaju svetlo na jedinstvenu strategiju za poboljšanje motoričkih performansi i učenja, koja bi se jednog dana mogla primeniti na rehabilitaciju pacijenata sa hemiplegičnim moždanim udarom i voditi razvoj novih tretmana.
