Skoro polovina ljudskog genoma se sastoji od transpozicijskih elemenata, koji su sekvence DNK koje su u stanju da se repliciraju i premeštaju u genomu. Ranije su se prenosivi elementi smatrali „smećem“ DNK u ljudskom genomu. Međutim, istraživanja su pokazala da je sposobnost repliciranja i kretanja omogućila ovim sekvencama da se razviju u nove regulatorne regione tokom evolucije, posebno u ranim fazama razvoja.
U svojoj studiji objavljenoj u Nature Communications, istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju istražili su kako ćelije raka mogu da otmu ove mobilne elemente da bi pojačale tumore. Nalazi su otkrili nove informacije o razvoju karcinoma.
„Identifikovali smo specifične porodice transposabilnih elemenata koji su aktivni u raku jetre i debelog creva. Ovi elementi imaju mesta vezivanja za specifične faktore transkripcije, koji su proteini koji kontrolišu ekspresiju gena preko regulatornih elemenata. Pokazali smo da ovi specifični prenosivi elementi podstiču regulaciju gena u na način specifičan za rak. Drugim rečima, različiti tipovi raka preuzimaju, takoreći, elemente za sopstvene regulatorne svrhe“, kaže Konsta Kartunen, prvi autor studije.
Prethodna istraživanja su već pokazala da prenosivi elementi igraju značajnu ulogu u regulaciji gena, na primer, tokom razvoja ljudskog embriona. Međutim, zbog njihove replikacije u genomu, ove elemente je teško proučavati, pošto genom sadrži nekoliko kopija skoro identičnih elemenata. Ćelije takođe aktivno nastoje da drže prenosive elemente tihim i nefunkcionalnim.
„Upotrebili smo metodu nazvanu masivno paralelni reporterski test koji se može koristiti za direktnu identifikaciju nekodirajućih regulatornih regiona u ljudskom genomu. Ranije je ova tehnika samo retko korišćena za istraživanje regulatornih uloga prenosivih elemenata, posebno u slučaju kanceri. Naše istraživanje baca svetlo na regulatorne uloge šire nego što se ranije mislilo“, kaže postdoktorski istraživač Diviesh Patel sa Univerziteta u Helsinkiju.
Bolje razumevanje mobilnih elemenata može pomoći u razvoju terapija za različite vrste raka.
„Elementi koji se mogu prenositi aktivirani u kancerima mogu se koristiti kao markeri koji pomažu u dijagnostici raka u njegovim ranim fazama. Štaviše, ćelijska imunološka reakcija koju izazivaju prenosivi elementi može se koristiti u imunoterapiji raka,“ kaže naučni saradnik Akademije Bisvajjoti Sahu iz Univerzitet u Helsinkiju, koji vodi istraživačku grupu koja je sprovela studiju.
