Studija Univerziteta La Trobe koja je ispitivala australske alkoholičare otkrila je da mladi ljudi od 14 do 24 godine koji žive u višim socio-ekonomskim područjima češće piju veće količine alkohola od onih iz nižih socio-ekonomskih područja.
Ko-vodeće autorke dr Ejmi Penej i dr Sara Kalinan, obe iz Centra za istraživanje politike o alkoholu na Univerzitetu La Trobe, analizirale su podatke o nacionalnoj populaciji iz Nacionalne ankete o strategiji za lekove u domaćinstvima prikupljene 2019. Njihovi rezultati su objavljeni u australijskom i Novi Zeland Journal of Public Health.
Dr Penej je rekla da je studija otkrila fascinantan uvid u korelaciju između porekla mladih ljudi i višeg nivoa pijenja.
„Ne samo da smo otkrili da je bogatstvo faktor koji doprinosi, već smo takođe otkrili da mladi ljudi čiji je prvi jezik engleski verovatno piju u većim količinama od ljudi kojima je engleski drugi jezik“, rekla je dr Penej.
„Iako je konzumiranje alkohola značajno opalo kod mladih ljudi u poslednjih 20 godina, posebno kod maloletnika, još uvek postoje neki segmenti populacije mladih koji piju u rizičnim nivoima.“
Studija je podelila učesnike u pet grupa na osnovu socio-ekonomskih karakteristika. Grupa od 14 do 17 godina u najvišoj socio-ekonomskoj grupi imala je sedam puta veću verovatnoću da će konzumirati više alkohola tokom godine od onih u najnižoj socio-ekonomskoj grupi.
Dr Penej je rekla da je važno da nastavimo da istražujemo zašto neke podgrupe koje opijaju alkoholom piju više od drugih da bi sprečile probleme vezane za alkohol.
„Naši nalazi mogli bi imati važne implikacije na to kako ciljamo poruke o bezbednim nivoima pijenja određenoj publici“, rekla je dr Penej.
Istraživači su takođe otkrili druge važne razlike među mladim pijanima u vezi sa polom, kulturnom pozadinom, socio-ekonomskim statusom, obrazovanjem, regionalnošću i radnom industrijom.
Studija je koristila podatke od 1.547 ljudi starosti između 14 i 24 godine koji su učestvovali u anketi domaćinstava Australijskog instituta za zdravlje i dobrobit o nacionalnoj strategiji droga 2019.