Australijske vlade izdvajaju značajna sredstva kako bi podržale mlade osobe s invaliditetom u njihovoj potrazi za poslom. Međutim, rezultati ovih programa ostaju skromni.
Tokom poslednja dva decenija, stopa zaposlenosti među mladim osobama s invaliditetom ostala je konstantno niska, uprkos značajnim investicijama u programe zapošljavanja. Najnovije istraživanje o Invaliditetu, Starosti i Brizi ukazuje na to da dok je 80% australijskih odraslih osoba bez invaliditeta zaposleno, samo 48% onih s invaliditetom ima posao.
Ova razlika se proteže i na mlade odrasle osobe s invaliditetom koje su značajno manje verovatno da će se zaposliti u poređenju s njihovim vršnjacima bez invaliditeta. Nedavna istraživanja su pokazala da mlade osobe s invaliditetom koje uspeju da pronađu zaposlenje doživljavaju poboljšanje mentalnog blagostanja.
Nažalost, postojeći napori usmereni na poboljšanje učešća na tržištu rada uglavnom su usmereni na potencijalne zaposlene s invaliditetom, umesto da se bave okruženjem koje bi moglo olakšati njihovo zapošljavanje i podršku.
Početna tačka: Inferiorno mentalno zdravlje mladih osoba s invaliditetom
Mentalno zdravlje mladih osoba s invaliditetom značajno zaostaje za njihovim vršnjacima bez invaliditeta, a ta razlika izgleda da se produbljuje.
Pozitivan uticaj zaposlenja na mentalno zdravlje osobe je dobro poznat, a obrnuto, nezaposlenost je povezana s lošijim mentalnim blagostanjem. Prethodna istraživanja ukazuju na to da je negativan efekat nezaposlenosti na mentalno zdravlje mladih osoba s invaliditetom izraženiji nego kod njihovih vršnjaka bez invaliditeta.
Ova razlika može da potiče iz različitih faktora, kao što su gubitak identiteta povezanog s radom i finansijski stres, koji pogađaju sve nezaposlene osobe. Međutim, ovi uticaji mogu biti izraženiji kod osoba s invaliditetom zbog povećanih ekonomskih i društvenih nedostataka koje doživljavaju, kao i povećanih prepreka s kojima se suočavaju pri pristupanju mogućnostima zapošljavanja.
Opsežno istraživanje: Uloga zaposlenja u mentalnom zdravlju
Istraživanje koje je koristilo podatke iz ankete Kućanstva, Prihoda i Dinamike Rada u Australiji, sprovedene od 2016. do 2019. godine, obuhvatilo je 3.435 mladih odraslih osoba uzrasta od 20 do 35 godina. Uzorak je uključivao 377 mladih odraslih osoba s invaliditetom, koje su prijavile lošije mentalno zdravlje i bile manje verovatno da su zaposlene u poređenju s onima bez invaliditeta.
Istraživači su pokušali da procene u kojoj meri bi se inferiorno mentalno zdravlje koje doživljavaju mlade osobe s invaliditetom moglo ublažiti ako bi delile istu stopu zaposlenosti kao njihovi vršnjaci bez invaliditeta. Koristeći metod poznat kao „kausalna medijaciona analiza“, istraživači su procenili uticaj invaliditeta na mentalno zdravlje mladih odraslih osoba.
Nakon toga, istraživanje je razložilo ovu procenu na dva dela: uticaj na mentalno zdravlje usled nezaposlenosti i uticaj na mentalno zdravlje koji se ne može pripisati nezaposlenosti.
Rezultati su pokazali da se gotovo 20% smanjenja mentalnog zdravlja prijavljenog od strane mladih osoba s invaliditetom moglo ublažiti olakšavanjem prilika za zapošljavanje onih koji teže da rade.
Evaluacija efikasnosti programa za zapošljavanje
Nacionalna šema osiguranja od invalidnosti (NDIS) obećavala je da će poboljšati stope zaposlenosti među mladim učesnicima. Program za podršku mladima koji završavaju školovanje predstavlja glavni putem kojim se učesnici NDIS-a usmeravaju iz škole prema radnom okruženju. Međutim, nedavni podaci ukazuju na to da se samo 29% učesnika programa preusmerilo na glavno radno mesto, dok je preko polovine ostala nezaposlena nakon napuštanja programa.
Paralelni programi kao što su Službe za zapošljavanje osoba s invaliditetom i Agencija za radnu snagu Australije pružaju podršku osobama s invaliditetom u potrazi za poslom i naporima da ga zadrže. Pored podrške učenicima koji završavaju školovanje, NDIS pruža sredstva za olakšavanje pretrage i zadržavanja posla za učesnike.
Rezultati istraživanja naglašavaju potencijal podrške većem broju mladih osoba s invaliditetom u pronalaženju posla kako bi se potencijalno ublažile razlike u mentalnom zdravlju između njih i osoba bez invaliditeta. Međutim, fokus ne bi trebalo da bude isključivo na osobama koje traže posao.
Vizija napretka: Suočavanje sa sistemskim preprekama
U naporima da se suoči sa zabrinutostima u vezi sa finansijskom održivošću NDIS-a, uključujući promene u strukturi finansiranja programa podrške mladima koji završavaju školovanje, ministar NDIS-a Bill Shorten je najavio planove za reformu. Ova reforma bi podrazumevala motivisanje pružalaca usluga da postignu pozitivne rezultate u zapošljavanju mladih osoba s invaliditetom, umesto samo pružanja usluga.
Trenutno, usluge se fokusiraju na profesionalno obučavanje s ciljem unapređenja sposobnosti i kapaciteta osobe u potrazi za poslom. Međutim, ova obuka se često sprovodi van radnog okruženja, što može biti manje efikasno u poređenju s obukom „na terenu“.
Pored toga, usredsređivanje samo na osobe u potrazi za poslom zanemaruje mnoge prepreke s kojima se suočavaju osobe s invaliditetom, kao što su diskriminacija i sistemski nedostaci. Proces traženja posla može uključivati suočavanje s oglasima za posao koji koriste jezik zasnovan na predrasudama i softverima za prijavu koji nenamerno mogu isključiti kandidate s prazninama u njihovom radnom iskustvu. Pored toga, fizičke ili senzorne invalidnosti mogu predstavljati izazove tokom razgovora za posao zbog nepristupačnih objekata.
Na radnom mestu, osobe s invaliditetom mogu se suočiti s nepovoljnim stavovima, poslodavcima koji nisu upoznati s pružanjem razumnih prilagođavanja i nedostatkom fleksibilnih radnih aranžmana. Osobe s nevidljivim invaliditetom, kao što su psihosocijalni invaliditeti, mogu se suočiti s izazovima u komunikaciji s poslodavcima zbog straha od stigme i diskriminacije.
Hitno je potrebno akcija vlade: Suočavanje s diskriminacijom
Suočavanje s diskriminacijom koju osobe s invaliditetom doživljavaju tokom traženja posla i na radnom mestu zahteva odlučnu akciju vlade. Osim toga, dodatne prepreke za zapošljavanje, kao što su pristupačni prevoz i siguran i stabilan smeštaj, značajno utiču na ishode zapošljavanja mladih osoba s invaliditetom.
Poboljšanje koordinacije između usluga vlade i proširenje mogućnosti obuke za radnike mogu pružiti ključnu pomoć osobama s invaliditetom u potrazi za poslom u rešavanju ovih životnih oblasti. Poslodavcima takođe treba pružiti jasno vođstvo i podršku kako bi efikasno zapošljavali, prilagodili se i napredovali s osobama s invaliditetom.
Aspiracije mladih odraslih osoba
Očigledno je da mladi odrasli s invaliditetom žele da rade i traže iste mogućnosti kao i njihovi vršnjaci bez invaliditeta.
Omogućavanje odgovarajućih radnih prilika koje se podudaraju s njihovim sposobnostima, potrebama i aspiracijama ključno je za podršku njihovom mentalnom blagostanju. Međutim, sve dok se ne suočimo s većim preprekama koje ometaju zapošljavanje mladih osoba, oni s invaliditetom će i dalje doživljavati niže stope zaposlenosti i smanjeno mentalno zdravlje, čime se povećava rizik od nižeg kvaliteta života. Zanemarivanje ovih pitanja takođe dovodi do većih troškova socijalnih i zdravstvenih sistema.
Odgovornost leži na društvu da pretvori mogućnosti zapošljavanja u stvarnost za mlade osobe s invaliditetom i da prioritetizira njihovo mentalno blagostanje.