Nova istraživanja pokazuju da jednostavna plava mrlja može pomoći naučnicima da precizno rekonstruišu drevne klimatske uslove, omogućavajući bolje razumevanje prošlih perioda hladnih leta i vulkanskih zima. Istraživači su otkrili da se specifični plavi prstenovi u drveću formiraju kada dolazi do smanjenja proizvodnje lignina – jedinjenja koje jača i štiti ćelijske zidove biljaka. Ovaj fenomen može ukazivati na ekstremne klimatske događaje, pružajući dragocene podatke o istorijskim varijacijama temperature.
Kombinovanjem bioloških boja Safranin i Astra Blue, naučnici mogu precizno otkriti delove drveta sa smanjenim sadržajem lignina. Kada se drveni uzorci tretiraju ovim bojama, ćelijski zidovi bogati ligninom dobijaju crvenu nijansu, dok delovi sa manjkom lignina postaju plavi. Ovi plavi prstenovi ukazuju na nepovoljne klimatske uslove tokom rasta drveća, posebno na niske temperature i druge stresne faktore iz okruženja.
Kako bi testirali pouzdanost ove metode, međunarodni tim naučnika sproveo je istraživanje u planinskoj regiji Mount Iškoras u Severnoj Norveškoj, na samoj granici rasta drveća. Uzorci su uzeti iz 25 stabala bora (Pinus sylvestris) i 54 grma kleke (Juniperus communis). Analiza je pokazala da su plavi prstenovi mnogo češći kod stabala nego kod grmlja, što sugeriše da su stabla osetljivija na hladnoću i bolji indikatori klimatskih promena.
„Plavi prstenovi izgledaju kao nedovršeni godovi i povezani su sa hladnim uslovima tokom vegetacione sezone“, objašnjava Agata Buchval, dendroekolog sa Univerziteta Adam Mickiewicz u Poljskoj. „Generalno, uočili smo više plavih prstenova u drveću nego u grmlju, što ukazuje na to da su grmovi bolje prilagođeni hladnim uslovima.“
Analizom uzoraka, istraživači su otkrili značajne skokove u broju plavih prstenova tokom pojedinih godina, što se poklapa s poznatim klimatskim anomalijama. Posebno su se izdvojile 1902. i 1877. godina, kada su plavi prstenovi pronađeni u čak 96% uzoraka bora i 68% uzoraka kleke (1902), odnosno 85% bora i 36% kleke (1877). Naučnici smatraju da su ove godine bile posebno hladne, verovatno zbog velikih vulkanskih erupcija koje su smanjile globalne temperature.
„Letnji temperaturni uslovi 1902. i 1877. bili su izuzetno nepovoljni za rast drvenastih biljaka“, navode istraživači u svojoj studiji. „Međutim, buduća istraživanja bi trebalo da ispitaju da li pojava plavih prstenova može biti povezana i sa drugim faktorima, poput nedostatka vlage ili specifičnih ekoloških uslova.“
Iako je istraživanje plavih prstenova tek u početnoj fazi, rezultati ukazuju na ogroman potencijal ove metode za proučavanje klimatske prošlosti. Plavi prstenovi mogu poslužiti kao važan pokazatelj sezonskih temperaturnih varijacija, a moguće i globalnih klimatskih događaja koji su uticali na čitave ekosisteme.
Naučnici sada pozivaju druge istraživačke timove da primene ovu tehniku na različite vrste drveća i u različitim klimatskim zonama kako bi se uspostavila globalna baza podataka o plavim prstenovima.
„Nadamo se da ćemo inspirisati druge istraživače da potraže plave prstenove u svojim uzorcima“, kaže Buchval. „Bilo bi izuzetno korisno uspostaviti međunarodnu mrežu podataka zasnovanu na ovim indikatorima, što bi omogućilo precizniju rekonstrukciju klimatskih promena kroz istoriju.“
Ovo istraživanje otvara novo poglavlje u dendroklimatologiji i pruža naučnicima moćan alat za razumevanje klimatskih varijacija kroz vekove. Sa dodatnim istraživanjima, plavi prstenovi bi mogli postati ključni dokaz za praćenje i predviđanje klimatskih promena u budućnosti.
Studija je objavljena u časopisu Frontiers in Plant Science.
