Nezvanični izveštaji o detekciji 10 antihelijumskih jezgara koje su zabeležene na Međunarodnoj svemirskoj stanici inspirisali su teorijske fizičare da istraže van okvira postojećih modela kako bi pronašli objašnjenje za ovaj fenomen. Iako bi se možda moglo pomisliti da je pojava malog broja kosmičkih čestica beznačajna, potpis ovih antihelijumskih jezgara je dovoljno neobičan da istraživači uporede ovaj događaj sa kišom u pustinji.
Naučnici sa Instituta za teorijsku fiziku Perimeter u Kanadi i Univerziteta Džons Hopkins u SAD su u nedavnoj analizi istakli da se ova pojava dešava izvan okvira trenutno prihvaćenog Standardnog modela fizike, čak sugerišući moguću povezanost sa tamnom materijom. Alfa magnetni spektrometar (AMS-02) je na Međunarodnoj svemirskoj stanici od 2011. godine, beležeći preko 200 milijardi događaja kosmičkih zraka.
Iako većina zabeleženih događaja predstavlja uobičajene čestice koje se kreću ogromnim brzinama kroz svemir, izveštaji ukazuju da je deset od njih bilo neobično, sastavljeno od parova antiprotona i antineutrona. Svaka fundamentalna čestica ‘obične’ materije ima svoju antičesticu sa suprotnim naelektrisanjem.
Otkriće antihelijumskih jezgara, uključujući antiprotone i antineutrone, ukazuje na retku pojavu koja zahteva da se antičestice kreću sporije i budu gusto raspoređene kako bi se povezale sa subatomskim česticama. Interesantno je da su antihelijum-4 jezgri sa dva antineutrona bile u paru sa antihelijum-3 jezgrima koji sadrže jedan antineutron.
Postoji mogućnost da je do ovog fenomena došlo usled raspadanja nepoznate čestice, koja čak može biti povezana sa tamnom materijom. Osim toga, postoji i mogućnost da su „tamni patuljci“, hipotetičke kugle koje sadrže tamne fotone, elektrone i neutrone, odigrale ulogu u stvaranju uslova za emitovanje antihelijuma.
Istraživači teoretiziraju da je možda došlo do formiranja koncentracije plazme od poznatih čestica koja je omogućila stvaranje odnosa antihelijumskih jezgara. Iako ovakvi događaji do sada nisu primećeni, postoji mogućnost da su se dešavali u sudarima tamne materije koja sadrži antikvarke.
Nijedan model nije dovoljno razrađen, a složenost dinamike ovih procesa ostavlja mnogo prostora za diskusiju o detaljima. Tamna materija je još uvek predmet istraživanja, a mnogo toga ostaje nepoznato.
AMS-02 nastavlja sa prikupljanjem podataka, pružajući mogućnost da se dobije nova perspektiva o ovom neobičnom fenomenu antihelijumskih jezgara. Moguće je da će dalja istraživanja otkriti više informacija o poreklu ovih antihelijumskih čestica i njihovom značaju u širem kontekstu svemira.
