Oko 8% ljudske DNK sastoji se od genetskih sekvenci drevnih virusa poznatih kao humani endogeni retrovirusi (Hervs). Ove sekvence datiraju stotinama hiljada do miliona godina unazad, a neke su čak prethodile pojavi Homo sapiensa. Novo istraživanje sugeriše da određene sekvence ove drevne virusne DNK igraju ulogu u osetljivosti na psihijatrijske poremećaje poput šizofrenije, bipolarnog poremećaja i velikog depresivnog poremećaja.
Hervs su ostaci drevnih retrovirusnih infekcija. Retrovirusi ubacuju kopiju svog genetskog materijala u DNK ćelija koje inficiraju. Ako se ove infekcije dogode u spermatozoidima ili jajnim ćelijama, virusni genetski materijal se prenosi na potomstvo, postajući deo ljudskog genoma.
Ranije su naučnici smatrali da su Hervs „smeće DNK“ bez vidljive funkcije. Međutim, istraživanja su pokazala da Hervs mogu regulisati ekspresiju drugih gena, proizvoditi RNK i proteine, te čak biti kooptirani za specijalizovane biološke funkcije. Na primer, ljudski geni sincitini 1 i 2, koji potiču od Hervsa, igraju ključnu ulogu u razvoju placente.
Istraživački tim je profilisao ekspresiju Hervsa u skoro 800 obdukcionih uzoraka mozga i identifikovao varijacije DNK koje utiču na ekspresiju Hervsa. Zatim su uporedili ove podatke sa velikim genetskim studijama koje su identifikovale varijacije DNK povezane sa psihijatrijskim stanjima.
Rezultati su pokazali da je ekspresija četiri Hervsa povezana sa genetskom podložnošću velikim psihijatrijskim poremećajima. Dva Hervsa su povezana sa šizofrenijom, jedan sa šizofrenijom i bipolarnim poremećajem, a jedan sa depresijom. Ovi nalazi ukazuju da Hervs možda igraju značajniju ulogu u funkcionisanju mozga nego što se ranije mislilo.
Iako je mnogo gena uključenih u psihijatrijske poremećaje, Hervs su deo ove složene slagalice. Dalja istraživanja su potrebna da bi se precizno odredio njihov uticaj na moždane ćelije i osetljivost na psihijatrijske poremećaje. Ovo istraživanje predstavlja prvi korak ka razumevanju kako genetska osetljivost na psihijatrijske poremećaje može delovati kroz drevne virusne DNK sekvence.
Ovaj napredak prepoznaje važnost Hervsa u ljudskom genomu, koji su godinama bili ignorisani, i otvara nove pravce za istraživanje i potencijalno lečenje psihijatrijskih poremećaja.
