Zanimljivo je da je mali džep Mlečnog puta Sunčevog sistema upravo to. Naša zvezda se nalazi u neobično vrućem odeljku male gustine u obodima galaksije, poznatom kao Lokalni vrući mehur (LHB).
Zašto se ne zove Lokalni vrući džep može se samo nagađati; ali, pošto je to anomalija, naučnici žele da znaju zašto region postoji.
Sada je tim astronoma mapirao mehur, otkrivajući ne samo čudnu asimetriju u obliku džepa i temperaturnom gradijentu, već i prisustvo misterioznog tunela koji pokazuje ka sazvežđu Kentaur.
Novi podaci o obliku i toploti mehurića podržavaju prethodnu interpretaciju da je LHB iskopan eksplodirajućim supernovama koje su proširile i zagrejale strukturu, dok tunel sugeriše da bi mogao biti povezan sa drugim mehurom niske gustine u blizini.
LHB karakteriše njegova temperatura. To je region za koji se smatra da ima najmanje 1.000 svetlosnih godina u prečniku, a lebdi na temperaturi od oko milion Kelvina. Pošto su atomi tako tanki, ova visoka temperatura nema značajan efekat zagrevanja materije u njoj, što je verovatno jednako dobro za nas. Ali emituje sjaj u rendgenskim zracima, kako su ga astronomi identifikovali pre mnogo godina.
Ali okarakterisati nešto u čemu ste fizički unutra je mnogo lakše reći nego učiniti. Zamislite ribu (ako riba ima inteligenciju nalik ljudskom) koja pokušava da opiše oblik svog rezervoara bez pomeranja iz centra. Teško je – ali sa pravim alatima postaje lakše.
Ovo nas dovodi do eROSITA-e, moćnog rendgenskog teleskopa Maks Plank Instituta za vanzemaljsku fiziku. Predvođen astrofizičarem Michaelom Ieungom sa Instituta, tim istraživača je iskoristio eROSITA da ispita LHB detaljnije nego ikada ranije.
Znamo, zahvaljujući prethodnim istraživačkim naporima, da je LHB verovatno bio proizvod eksplozija supernove koje su eksplodirale poput niza petardi, pre nekih 14,4 miliona godina. Položaj Sunčevog sistema u centru balona je samo zabavna kosmička slučajnost. Ali oblik LHB-a ostao je loše definisan – neka vrsta mrljastih, bucmastih konfiguracija nalik na zglob.
Jedna velika prednost eROSITA-e je njena pozicija. Pramenovi atmosfere naše planete dosežu iznenađujuću udaljenost u svemir, sa velikim oreolom vodonika poznatim kao geokorona koji se proteže do 100 Zemljinih radijusa – preko 600.000 kilometara (više od 370.000 milja) – od površine. Kada čestice koje duvaju sa Sunca stupaju u interakciju sa geokoronom, one stvaraju difuzni rendgenski sjaj veoma sličan sjaju LHB.
eROSITA se nalazi na svemirskoj opservatoriji koja se nalazi na oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje. Sedeći u gravitaciono stabilnom položaju stvorenom privlačenjem Zemlje i Sunca, rendgenska opservatorija je prva te vrste koja posmatra rendgensko nebo potpuno izvan naše blistave geokorone.
Istraživači su podelili eROSITA posmatranja rendgenskog neba na oko 2.000 delova i pažljivo proučavali rendgensko svetlo u svakom da bi napravili mapu LHB-a. Njihovi nalazi su otkrili da se mehur širi okomito na galaktičku ravan, više nego u paralelnom pravcu. Ovo nije neočekivano, pošto vertikalni pravci pružaju manji otpor od horizontalnih.
Asimetrični temperaturni gradijent koji su istraživači izmerili bio je u skladu sa teorijom supernove za stvaranje mehurića, sa mogućnošću da su zvezde eksplodirale u našem susedstvu do pre samo nekoliko miliona godina.
Njihova mapa je takođe poboljšala poznati oblik LHB-a, omogućavajući da se model konstruiše u tri dimenzije. Rezultat podseća na izlivanje onoga što je poznato kao bipolarna maglina, iako je malo šiljasta i kvrgavija. I tu je bilo skriveno iznenađenje.
„Ono što nismo znali je postojanje međuzvezdanog tunela prema Centaurusu, koji stvara prazninu u hladnijem međuzvezdanom mediju“, kaže astrofizičar Majkl Frejberg sa Instituta Maks Plank za vanzemaljsku fiziku. „Ovaj region se ističe u potpunom reljefu.“
Još ne znamo na šta se tunel povezuje. Postoji veliki broj objekata u pravcu u kome se kreće, uključujući maglinu Gum, još jedan susedni mehur i nekoliko molekularnih oblaka.
Takođe bi mogao biti trag da se galaksija sastoji od čitave povezane mreže vrućih mehurića i međuzvezdanih tunela, što je ideja predložena 1974. godine i za koju se još pojavilo malo dokaza. Možda smo sada na ivici da pronađemo tu mrežu – a ovo bi nam, zauzvrat, moglo pomoći da saznamo više o nedavnoj istoriji naše galaksije.
