Godinama spavaju. Smeštene u plitkim rupama nekoliko stopa ispod istočnih šuma Severne Amerike, milijarde nimfi koje pripadaju rodu Magicada strpljivo čekaju vreme koje je bukvalno prvo za njihov nastanak.
Dođite jedne prolećne večeri, oko 13 ili 17 godina nakon izleganja, nezreli insekti se dižu kao jedan u hladnoći sumraka, obezbeđujući sigurnost u svom nezamislivom broju. Penju se prema nebu preko štapa, kamena i grane, linjaju se, a zatim se pare dok vrište da traže pažnju, da bi još jednom ostavili svet u tišini dok se njihov broj smanjuje tokom narednih nedelja.
Iako je prirodni fenomen periodične cikade dobro poznat, uticaj ovog i sličnih ‘impulsa biomase’ na lokalne ekosisteme nikada nije adekvatno mapiran.
Tako su istraživači sa Univerziteta Džordž Vašington, Univerziteta Merilend i Univerziteta Džordžtaun sproveli studiju na nivou zajednice o nastanku Brood Ks 2021. godine, sprovodeći intenzivne terenske studije na lokalitetu za očuvanje u Merilendu i prikupljajući zapažanja dobrovoljnih ptičara.
Sveukupno, tim je prikupio informacije o ishrani 983 pojedinačne ptice koje predstavljaju 82 vrste, od sitnih plavo-sivih komarca (Polioptila caerulea) do pozamašnih labudova trubača (Cignus buccinators).
Uprkos značajnim razlikama u telesnoj masi i ishrani, jedna stvar koju su mnoge ptice imale bila je sklonost ka sočnom zalogaju mesa stenica. U stvari, više od polovine posmatranih napada hranjenja uključivalo je najmanje jednu cikadu.
Iznenađujuće, proporcija vremena obroka sa insektima nije se mnogo razlikovala između različitih tipova potrošača. Bilo da je seme uobičajeno jelo, bilo nektar, riba ili voće, malo ko je mogao da propusti zgodni zalogaj Magicikade.
Naravno, kao i kod svih promena na tržištu brze hrane, sigurno će biti nekoliko pobednika i gubitnika.
Napunjene do vrha cikadama, mnoge ptice su izgubile apetit za gusenicama koje se hrane hrastom. Modeli ličinki od plastelina koji se koriste za merenje stope grabežljivaca otkrili su značajan pad potrošnje 2021. godine, pri čemu su udari ptica opali sa oko 30 procenata na samo 10 procenata tokom nekoliko meseci.
Jedna od najčešćih gusenica na lokalitetu, ličinka moljca iz pupoljaka maline (Acronicta increta), pokazala je značajnu promenu u veličini nakon pojave Brood Ks, sa čak 50 puta povećanjem udela velikih larvi. Verovatno, sa toliko cikada u ponudi, odabrane gusenice su se našle na privremenom odlasku.
Krećući se dalje niz lanac ishrane, relativni porast biljojeda koji se hrane hrastom sigurno će biti loša vest za hrastova stabla. Naravno, u leto 2021. došlo je do porasta oštećenja lišća nezrelih hrastova.
Nije jasno šta bi to moglo značiti na duži rok. Iako prethodna istraživanja o hrastovima koji proizvode žir snažno sugerišu da bi povećanje biljojeda moglo da ograniči proizvodnju novih stabala te sezone.
Dok su prethodne studije razmatrale uticaj erupcija cikada na lokalne populacije koje jedu insekte, ovo je prva koja prati uticaje na lokalno okruženje, od flore do faune.
„Naša studija pokazuje da periodično pojavljivanje cikada može ‘preokrenuti’ mrežu šumske hrane, menjajući snagu interakcije i puteve protoka energije koji utiču na više trofičkih nivoa“, pišu istraživači u svom objavljenom izveštaju.
Čak i izvan grabežljivaca, smrt ogromnog broja periodičnih cikada daje zemljištu puls hranljivih materija.
U međuvremenu, dok se sledeće leglo cikada ugnezdi za dugi odmor, njihove jazbine olabave i prozrače tlo, skoro kao izvinjenje drveću iznad za kratkotrajni poremećaj koji će doneti ekosistemu kada i oni na kraju izađu.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Nauka.
