Tajanstveni fenomen poznat kao „zombi požari“ u tresetištima Arktika zbunjuje naučnu zajednicu svojom neobičnom pojavom. Umesto da se javljaju na površini zemlje, ovi požari tinjaju ispod tla tokom zime, da bi se ponovo aktivirali u proleće, što predstavlja izazov za istraživače.
Naučnici su tradicionalno smatrali da su zombi požari ostaci starijih požara na površini, ali nova istraživanja ukazuju na mogući alternativni uzrok ovog fenomena. Prema novim saznanjima, brzo zagrevanje atmosfere iznad tresetišta može uzrokovati da se zemljište ispod površine naglo zagreje, bez potrebe za spoljnim izvorom paljenja. Ovo sugeriše da klimatske promene mogu biti odgovorne za pojavu zombi požara.
Izveštaji o ovakvim požarima datiraju još iz 1940-ih, ali poslednjih decenija njihova učestalost i intenzitet su dramatično porasli, što se poklapa sa brzim zagrevanjem Arktika. Na primer, samo u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi, registrovano je preko 100 zombi požara početkom 2024. godine, dok su se požari zabeležili čak i u ekstremno hladnom sibirskom selu Ojmjakonu.
Ovi požari ne samo što oslobađaju ogromne količine ugljenika u atmosferu, već takođe predstavljaju ozbiljnu pretnju za osetljive arktičke ekosisteme. Naučnici su razvili matematički model kako bi istražili različite scenarije koji bi mogli dovesti do pojave zombi požara. Ključni rezultati ovog istraživanja ukazuju na to da mikrobi u tresetištu mogu generisati dovoljno toplote da uzrokuju tinjanje ispod zemlje, spremno za izbijanje požara u proleće.
Važno je napomenuti da trenutno nema konkretnih dokaza koji bi podržali ove teorije u stvarnom svetu, već se one zasad zasnivaju samo na matematičkim modelima. Međutim, postoji paralela sa sličnim fenomenima poput spontanog sagorevanja komposta, što sugeriše da bi ovi zombi požari mogli biti rezultat ekstremnih klimatskih uslova.
Zaključak istraživača je da bi ključ za sprečavanje daljeg širenja zombi požara moglo biti u suzbijanju ekstremnih klimatskih promena. Ova otkrića upozoravaju na potrebu za hitnim akcijama usmerenim ka očuvanju stabilnosti arktičkih ekosistema i sprečavanju potencijalno opasnih posledica ovog fenomena.
