Uz obalu Big Sura u Kaliforniji, duboko ispod talasa, leži misteriozni pejzaž prošaran velikim rupama u glini, mulju i pesku.
Decenijama nakon njegovog otkrića, naučnici sa Instituta za istraživanje akvarijuma u zalivu Monterej (MBARI) i Univerziteta Stenford misle da su shvatili šta formira neobičan obrazac krugova na terenu.
Opšteprihvaćena teorija je da su mrlje na dnu okeana proizvod gasa metana ili čak vrućih tečnosti, koji teku nagore iz unutrašnjosti Zemlje i izduvaju neki fini sediment. Ali iako to može biti tačno za podvodne šupljine u nekim delovima sveta, to nije uvek slučaj.
Izuzeci od pravila se povećavaju.
Sur Pockmark polje na obali Kalifornije najveće je te vrste u Severnoj Americi. Otprilike je veličine Los Anđelesa i sadrži više od 5.200 udubljenja, čiji se prosek proteže čak 175 metara (574 stope) u širinu i 5 metara (16 stopa) u dubinu.
Predviđeno je da lokacija bude potencijalna vjetroelektrana na moru, ali postoji zabrinutost da bi prisustvo metana moglo potkopati stabilnost infrastrukture.
U nedavnoj ekspediciji na Surove pokmarke, koje se nalaze na dubini od 500 do 1.500 metara, podvodni robot, kojim su upravljali istraživači MBARI, pronašao je „oskudne dokaze“ o otvorima metana ili drugim tokovima tečnosti. Umesto toga, tim misli da su mrlje verovatno nastale usled same gravitacije.
Veliki utisci se nalaze na kontinentalnoj padini, a uzorci morskog dna koje je prikupio robot sugerišu da je sediment povremeno tekao niz ovu padinu najmanje poslednjih 280.000 godina. Poslednji veliki tok dogodio se pre 14.000 godina, verovatno usled zemljotresa ili urušavanja padine.
Istraživači sa MBARI-ja tvrde da bi takvi događaji mogli dovesti do erozije u centru svake brazde. Kada se dovoljno veliki nanos sedimenta otkotrlja, može čak da izazove „dovoljnu eroziju“ da bi se isklesale širi tragovi, pomerajući ivice „višestrukih mrlja udaljenih desetinama kilometara“, predlaže tim.
To može biti ono što uzrokuje pojavu bodlji u ‘lancima’, iako je buduće modeliranje potrebno da se ta ideja potvrdi.
„Prikupili smo ogromnu količinu podataka, što nam je omogućilo da napravimo iznenađujuću vezu između mrlja i gravitacionih tokova sedimenta“, kaže istraživački tehničar Eve Lundsten iz MBARI-ja.
„Nismo bili u mogućnosti da tačno utvrdimo kako su ovi tragovi prvobitno formirani, ali sa MBARI-jevom naprednom podvodnom tehnologijom, stekli smo novi uvid u to kako i zašto su ove karakteristike opstale na morskom dnu stotinama hiljada godina.
Za polje Sur Pockmark se kaže da je jedno od najproučenijih morskog dna na zapadnoj obali Severne Amerike. Ali to ne govori mnogo. Istraživači još uvek ne znaju kako se sediment ili tečnost kreću preko polja.
Do nedavno, stručnjaci nisu znali da su morske pliskavice i jegulje stvarale najmanje rupe koje su viđene u sličnom polju kopaca u Severnom moru.
Za morsko dno se ponekad kaže da je poslednja granica Zemlje. U toku je trka u skeniranju ovog vanzemaljskog sveta, ne samo zbog naučne radoznalosti, već i zbog održivosti novih industrija, kao što su farma vetra na moru ili rudarstvo na morskom dnu. Ali jedno je posmatrati ekosistem, a sasvim drugo razumeti ga.
„Proširenje obnovljivih izvora energije ključno je za postizanje dramatičnih smanjenja emisija ugljen-dioksida potrebnih za sprečavanje daljih nepovratnih klimatskih promena“, kaže predsednik i izvršni direktor MBARI Kris Šolin.
„Međutim, još uvek postoji mnogo neodgovorenih pitanja o mogućim uticajima razvoja energije vetra na moru na životnu sredinu. Ovo istraživanje je jedan od mnogih načina na koje istraživači MBARI odgovaraju na osnovna pitanja o našem okeanu kako bi pomogli u donošenju odluka o tome kako koristimo morske resurse.“
