Novi pregled sugeriše da bi posedovanje mačke kao kućnog ljubimca potencijalno moglo da udvostruči rizik osobe od poremećaja povezanih sa šizofrenijom.
Australijski istraživači su sproveli analizu 17 studija objavljenih u poslednje 44 godine, iz 11 zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju.
„Pronašli smo vezu između široko definisanog vlasništva nad mačkama i povećane šanse za razvoj poremećaja povezanih sa šizofrenijom“, piše psihijatar John McGrath i kolege istraživači, svi iz Kvinslendskog centra za istraživanje mentalnog zdravlja.
Ova ideja da bi posedovanje mačaka moglo biti povezano sa rizikom od šizofrenije predložena je u studiji iz 1995. godine, uz izloženost parazitu zvanom Tokoplasma gondii kao uzrok. Ali dosadašnja istraživanja su donela različite zaključke.
Studije su otkrile da boravak u blizini mačaka tokom detinjstva može povećati verovatnoću da osoba razvije šizofreniju; međutim, nisu sve studije pronašle povezanost.
Neki takođe povezuju izloženost mačkama sa višim rezultatima na skalama koje mere osobine povezane sa šizofrenijom – što utiče na misli, osećanja i ponašanja osobe – i psihotičnim iskustvima, ali opet, druge studije ne pokazuju ovu vezu.
Da bi dobili jasniju sliku, McGrath i njegov tim kažu da postoji potreba za temeljnim pregledom i analizom svih istraživanja o ovim temama.
T. gondii je uglavnom bezopasan parazit koji se može preneti preko nedovoljno kuvanog mesa ili kontaminirane vode.
Ugriz zaražene mačke ili izmet zaražene mačke takođe mogu preneti T. gondii. Procenjuje se da oko 40 miliona ljudi u SAD može biti zaraženo, obično bez ikakvih simptoma. U međuvremenu, istraživači nastavljaju da pronalaze sve čudnije efekte koje infekcije mogu imati.
Jednom u našem telu, T. gondii može da se infiltrira u centralni nervni sistem i utiče na neurotransmitere. Parazit je povezan sa promenama ličnosti, pojavom psihotičnih simptoma i nekim neurološkim poremećajima, uključujući šizofreniju.
Međutim, veza ne dokazuje da T. gondii izaziva ove promene ili da je parazit prenet na čoveka sa mačke.
Nova analiza 17 studija otkrila je „značajnu pozitivnu povezanost između široko definisanog vlasništva nad mačkama i povećanog rizika od poremećaja povezanih sa šizofrenijom“.
„Nakon prilagođavanja za kovarijate, otkrili smo da su osobe koje su bile izložene mačkama imale otprilike dvostruko veće šanse za razvoj šizofrenije“, piše tim.
Ovde treba imati na umu neke važne stvari, kao što je činjenica da su 15 od 17 studija bile studije kontrole slučaja. Ova vrsta istraživanja ne može dokazati uzrok i posledicu, a često ne razmatra stvari koje su mogle uticati i na izloženost i na ishod.
Jedan broj proučavanih studija bio je lošeg kvaliteta, što autori takođe ističu.
Nalazi su bili nedosledni u svim studijama, ali oni višeg kvaliteta sugerišu da su asocijacije u neprilagođenim modelima možda bile posledica faktora koji su mogli da utiču na rezultate.
Jedna studija nije pronašla značajnu povezanost između posedovanja mačke pre 13. godine i kasnijeg razvoja šizofrenije, ali je pronašla značajnu vezu kada se vlasništvo mačke sužava na određeni period (od 9 do 12 godina). Ova nedoslednost sugeriše da ključni vremenski okvir za izlaganje mačkama nije jasno definisan.
Studija u SAD, koja je uključivala 354 studenta psihologije, nije pronašla vezu između posedovanja mačke i rezultata šizotipije. Međutim, oni koji su primili mačji ujed imali su veće rezultate u poređenju sa onima koji nisu.
Druga studija, koja je uključivala ljude sa i bez mentalnih poremećaja, otkrila je vezu između ujeda mačaka i viših rezultata na testovima koji su merili određena psihološka iskustva. Ali oni sugerišu da drugi patogeni kao što je Pasteurella multocida mogu biti odgovorni umesto toga.
Istraživači se slažu da su potrebna bolja i šira istraživanja pre nego što možemo da napravimo bilo kakva čvrsta tumačenja.
„U zaključku, naš pregled pruža podršku povezanosti između posedovanja mačaka i poremećaja povezanih sa šizofrenijom“, pišu autori.
„Postoji potreba za više visokokvalitetnih studija, zasnovanih na velikim, reprezentativnim uzorcima kako bi se bolje razumelo vlasništvo mačaka kao faktor koji može da promeni rizik za mentalne poremećaje.“