Izvanredan kameni spomenik u obliku prstena star 4.000 godina otkriven je na brdu na grčkom ostrvu Krit.
Struktura iz bronzanog doba od 1.800 kvadratnih metara (19.375 kvadratnih stopa) pronađena je na vrhu brda Papura, severozapadno od grada Kastelija, i otkopana je tokom radova na iskopavanju za veliki projekat aerodroma.
Lokalitet sada istražuju arheolozi koji misle da je možda imao ritualnu ili versku svrhu.
Lavirintska struktura sastoji se od osam koncentričnih prstenova od kamena, prosečne debljine 1,4 metra (4,6 stopa), od kojih neki još uvek stoje na visini do 1,7 metara.
Arhitekti novopronađene strukture bili su iz minojske kulture Krita, koja je poznata po svojim vrhovima svetilišta, brdskim i planinskim vrhovima za koje se veruje da su korišćeni u drevnim ritualima.
Ove lokacije često sadrže izuzetne primere minojske umetnosti, uključujući versku arhitekturu, figurice životinja i ljudi od terakote, i u nekim slučajevima odvojene delove tela – koji se nazivaju „zavetnim udovima“ koji su prinošeni u molitvi ili kao zahvala za isceljenje.
Ali nejasno je da li bi se kružna struktura na brdu Papura mogla kvalifikovati kao svetilište na vrhuncu – osim svoje lokacije na vrhu brda, za razliku od bilo koje druge minojske strukture pronađene do danas.
U saopštenju, grčko ministarstvo kulture sugeriše da je „možda povremeno korišćen za moguće ritualne ceremonije koje uključuju konzumiranje hrane, vina, a možda i prinosa“, zbog velike količine životinjskih kostiju pronađenih unutar.
Glavni period korišćenja ove strukture, 2000–1700 pre nove ere, spada u period srednjeg minojskog doba. Tokom ovog vremena, populacija na ostrvu se dramatično povećala, posebno u Knososu, Festosu i Maliji. Sa ovim procvatom počela je izgradnja kultnih minojskih palata na Kritu, kako bi se zadovoljile potrebe rastućeg društva.
Palate su izgrađene na mestima koja su hiljadama godina korišćena za zajedničke ceremonije. Oko 1750–1700 pre nove ere, mnoge strukture su uništene; vodeća teorija su zemljotresi.
Posle 1450. pre nove ere, ostrvom su dominirali Mikenjani sa grčkog kopna, a mnoga svetišta na vrhuncu koja su bila široko rasprostranjena u minojskoj kulturi su prestala da se koriste.
Ostaci grnčarije iz neopalatialnog perioda (oko 1750–1470. p.n.e.) navode arheologe na pomisao da se lokacija možda i dalje koristila sve do srednjeg minoja.
Težak je zadatak planiranje izgradnje u Grčkoj, gde su planovi često osujećeni otkrićem još jednog drevnog istorijskog lokaliteta. Samo projekat aerodroma Kasteli već je rezultirao otkrivanjem najmanje 35 novootkrivenih arheoloških lokaliteta, prema grčkom ministarstvu kulture.
Ministarstvo je želelo da uveri javnost da će objekat biti zaštićen od moderne gradnje, bar za sada.
„Ovo je jedinstveni nalaz od velikog interesovanja. Rešenja postoje, tako da je završeno arheološko istraživanje spomenika i on je u potpunosti zaštićen“, kaže arheolog Lina Mendoni, grčka ministarka kulture.
„Prioritet svih nas je zaštita spomenika… Svi razumemo značaj i vrednost kulturnog nasleđa.“
