Takozvana „Đavolja kometa“ prolazi pored Zemlje i eksplodira na svom putu oko Sunca, ali istraživač koji proučava takav fenomen rekao je za Insajder da iako je kometa velika i neobična, njeno preteće ime je referenca na pojavu rogova. — ne znači da predstavlja pretnju trećoj planeti od sunca.
Naučnicima poznata kao 12P/Pons-Brooks, kometa se poslednji put pojavila na Zemljinom nebu pre više od 70 godina. Sudeći po njenom sjaju, astronomi su procenili da je čvrsti deo komete, ili njeno jezgro, oko 20,4 milje u prečniku – otprilike dvostruko veći od Mont Everesta.
Komete su obično široke između 0,6 i 2,8 milja, prema Tediju Kareti, postdoktorskom istraživaču na Lovell opservatoriji u Flagstaffu, Arizona.
„Znamo da je velika. Znamo da je izvanredno. Znamo da je retka“, rekao je Kareta za Insajder.
Takođe znamo da će verovatno biti najvidljiviji sledećeg proleća, ali ne zato što se kreće ka Zemlji u drugom događaju na nivou izumiranja. U stvari, rekao je Kareta, kometa će u najbližem trenutku i dalje biti udaljena oko jednu i po astronomskih jedinica, ili će drugu odložiti: čak dalje od Zemlje od Sunca.
„Možda je dovoljno svetlo da ga možete videti golim okom ili dvogledom, ali to nije zato što će biti super blizu“, rekao je Kareta. „To je zato što je generalno veoma svetao.“
Zaista, kometa je i svetla i veoma neobična. Njegovi „rogovi“ su zapravo repovi gasa i prašine koji se formiraju u nizu čudnih eksplozija koje naučnici još uvek ne razumeju. Ove godine su zabeležena dva takva ispada: prvo u julu, a zatim ranije ovog meseca.
„Izliv“, prema Kareti, je „gde komete odjednom postaju mnogo aktivnije“, izbacujući tone gasa i prašine u kratkom vremenskom periodu. Kada se to dogodi, „kometa se jako brzo osvetli, a zatim nekako bledi nazad na sjaj koji je imala ranije“, rekao je on. „A u Pons-Bruksu, ovi su zaista, veoma svetli — zaista, zaista veliki izlivi. I to je ono što ovu kometu čini tako zanimljivom naučnicima.“
Ovi ispadi su bili posebno zanimljivi zbog svoje učestalosti i mesta gde su se dogodili. Jedna teorija je da komete sadrže oblike leda koji, kada su prvi put izloženi toploti od sunca, izazivaju isparljive eksplozije. Ali te eksplozije su obično primećene bliže suncu, a ne često. Prema Kareti, „moglo bi se dogoditi dva puta u pet godina“.
Nasuprot tome, Pons-Bruksova kometa eksplodira relativno često i, zbunjujuće, daleko od sunca. Trenutno je dalje od Marsa, primetio je Kareta, gde „jednostavno nije toliko toplo“. To postavlja pitanje: „Odakle energija koja potiče ove vrste velikih izliva? I činjenica da očigledno može da uradi toliko mnogo, tako često?“
Očekuje se da će kometa dostići vrhunac sjaja sredinom aprila 2024. dok nastavlja svoje 71,2-godišnje putovanje oko Sunca. Astronomi, profesionalni ili drugi, raduju se tome.
„Mislim da je mnogo ljudi zaista uzbuđeno zbog toga“, rekao je Kareta.
