Dve nove studije o misterioznom ‘Havanskom sindromu’ nisu pronašle nikakav fizički uzrok, ali su sugerisale moguću vezu sa mentalnim zdravljem.
Od 2016. godine, više od 1.000 službenika američke vlade stacionirano u inostranstvu prijavilo je da čuje nametljive zvukove i oseća pritisak na glavu, praćeno simptomima kao što su intenzivne glavobolje, vrtoglavica i kognitivna disfunkcija. Od kada su federalni službenici stacionirani u Havani, na Kubi, prvi put prijavili ove anomalne zdravstvene incidente (AHI), Havanski sindrom je bio uobičajeni termin u medijima za ovo stanje.
Američki istraživači predvođeni Nacionalnim institutom za zdravlje (NIH) sada izveštavaju da nisu pronašli značajne razlike u skeniranju mozga ili drugim biološkim testovima između ljudi sa Havanskim sindromom i zdravih kontrola.
Iako rezultati pružaju malo uvida u moguće biološko objašnjenje simptoma, autori naglašavaju da postoji više faktora koje treba uzeti u obzir prilikom tumačenja ovih nalaza.
„Nedostatak dokaza za razliku koju može da se detektuje MRI između pojedinaca sa AHI i kontrolama ne isključuje da se neželjeni događaj koji utiče na mozak desio u vreme AHI“, kaže neuronaučnik NIH Karlo Pjerpaoli, prvi autor jedne od studija.
„Moguće je da osobe sa AHI-om doživljavaju rezultate događaja koji su doveli do njihovih simptoma, ali povreda nije izazvala dugoročne promene u neuroima koje se obično primećuju nakon teške traume ili moždanog udara.
„Nadamo se da će ovi rezultati ublažiti zabrinutost da je AHI povezan sa teškim neurodegenerativnim promenama u mozgu.“
Istraživači su proučavali različite tipove MR skeniranja kako bi izmerili volumen, strukturu i funkciju mozga kod 81 učesnika koji su iskusili AHI i uporedili ih sa 48 zdravih kontrola, od kojih je 29 imalo slične zadatke, iako nije bilo prijavljenih AHI.
U posebnoj studiji, 86 učesnika sa AHI i 30 kontrola sa sličnim poslovima podvrgnuti su različitim testovima uključujući testiranje biomarkera u krvi i kliničke, slušne, ravnotežne, vizuelne i neuropsihološke procene.
Istraživači su koristili više metoda i modela za ispitivanje podataka. U analizi različitih vidljivih osobina koje uključuju izbor biohemijskih karakteristika, tim se nadao da će otkriti značajne kliničke promene koje bi mogle biti u korelaciji sa rezultatima neuroimaginga.
„Naš cilj je bio da sprovedemo temeljne, objektivne i ponovljive evaluacije kako bismo videli da li možemo da identifikujemo strukturne moždane ili biološke razlike kod ljudi koji su prijavili AHI“, kaže Lejton Čen, naučnik za javno zdravlje i vršilac dužnosti glavnog naučnog službenika u NIH-u.
MRI skeniranje je sprovedeno otprilike 80 dana nakon pojave simptoma, a neki učesnici su skenirani već 14 dana nakon prijavljivanja. Uprkos njihovim temeljitim metodama, tim nije pronašao dosledne abnormalnosti u slikanju koje bi razlikovale one sa AHI od zdravih kontrola.
Istraživanje objavljeno 2019. godine upoređujući manji uzorak ljudi koji su prijavili AHI sa kontrolama otkrilo je značajne razlike u zapremini bele materije i smanjenu funkcionalnu povezanost u slušnim i vizuelnim regionima mozga.
Iako ovo najnovije istraživanje nije podržalo te nalaze, pokazalo je da su ljudi sa Havanskim sindromom sami prijavili više problema sa ravnotežom i višim nivoima umora, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja u poređenju sa kontrolnom grupom.
„Prijavljeni simptomi posttraumatskog stresa i raspoloženja nisu iznenađujući s obzirom na stalnu zabrinutost mnogih učesnika“, kaže neuropsiholog Luis Frenč iz Nacionalnog vojnog medicinskog centra Volter Rid.
„Često su ove osobe imale značajne poremećaje u svojim životima i i dalje su zabrinute za svoje zdravlje i svoju budućnost. Ovaj nivo stresa može imati značajan negativan uticaj na proces oporavka.“
Što se tiče prijavljenih simptoma, 41 procenat učesnika pogođenih AHI-om ispunilo je kriterijume za funkcionalne neurološke poremećaje (FND) – stanja slabosti i senzornih smetnji koje potiču od abnormalne funkcije mozga, često povezane sa stresom, depresijom i anksioznošću. Mnogi od ovih učesnika su takođe iskusili simptome kao što su vrtoglavica, vrtoglavica i nestabilnost.
Istraživači sugerišu da ako su simptomi Havanskog sindroma uzrokovani spoljnim faktorom, moguće je da se više ne mogu otkriti trenutnim testovima i veličinama uzoraka.
„Iako nismo identifikovali značajne razlike među učesnicima sa AHI“, kaže Čen, „važno je priznati da su ovi simptomi veoma stvarni, da izazivaju značajne poremećaje u životima pogođenih i da mogu biti prilično produženi, onemogućavajući i teški za lečenje. „
