Zakon o smanjenju inflacije, koji je potpisao američki predsednik Džo Bajden pre više od godinu dana, je zakon koji menja igru i ulaže stotine milijardi dolara u borbu protiv klimatskih promena i podsticanje obnovljive energije.
To uključuje unosne poreske kredite koji imaju za cilj da pojeftinjuju proizvodnju čistog vodonika, za koje se očekuje da će više od 100 milijardi dolara sredstava poreskih obveznika usmeriti ka ovoj tehnologiji u nastajanju. Kao gorivo koje pri sagorevanju oslobađa samo vodenu paru, vodonik je obećavajuće sredstvo za smanjenje emisija iz industrija koje će biti teže očistiti kroz elektrifikaciju, kao što su čelik, cement, avijacija i transport na velike udaljenosti.
Ali klimatske prednosti vodonika isparavaju ako se prave sa fosilnim gorivima. Zato je važno da savezni zvaničnici obezbede da najvredniji podsticaji podržavaju samo zaista „zelene“ projekte vodonika koji ne doprinose emisiji ugljenika. I zato je bilo olakšanje videti kako je Bajdenova administracija prošlog meseca objavila neočekivano stroga pravila koja zahtevaju da projekti vodonika ispunjavaju rigorozne standarde emisija tokom životnog ciklusa da bi se kvalifikovali za najizdašnije poreske kredite.
Mnogo je jeftinije proizvoditi vodonik metanom, fosilnim gorivom koje veoma zagađuje, nego električnom energijom. Ove subvencije su osmišljene da ponište tu ekonomiju tako što će vodonik proizveden iz obnovljivih izvora energije učiniti konkurentnim po ceni.
Čisti vodonik se proizvodi cepanjem molekula vode korišćenjem ogromnih količina električne energije. Ovi projekti koji su željni energije mogu dobiti čistu energiju od drugih korisnika i zapravo povećati potrošnju fosilnih goriva.
Da bi se ovo izbeglo, ekolozi su insistirali da projekti vodonika ispune stroge uslove da bi se kvalifikovali za najizdašnije poreske kredite od 3 dolara po kilogramu „čistog“ vodonika – uključujući i napajanje iz dodatnih izvora električne energije nulte emisije, kao što su vetar i solarna energija; proizvodi se u isto doba dana kada radi oprema za cepanje vode; i isporučuju se u istom regionu gde se vodonik proizvodi.
Standardi Ministarstva finansija se u velikoj meri pridržavaju ovih principa, na oduševljenje ekologa i zaprepašćenja poslovnih grupa, koje su se zalagale za lakšim zahtevima, i političara koji su naklonjeni fosilnim gorivima kao što je senator iz Zapadne Virdžinije Džo Mančin III. Postoje detalji koji tek treba da budu razrađeni, ali savezni zvaničnici su na dobrom putu.
Kalifornija ima mnogo na kocki jer je Bajdenova administracija odabrala državu kao jedno od sedam regionalnih „čvorišta čistog vodonika“ širom zemlje koje će dobiti 7 milijardi dolara federalnog finansiranja infrastrukture. Tako da je razočaravajuće što je Alijansa za obnovljive čiste vodonične energetske sisteme, Državno-privatni konzorcijum koji stoji iza plana kalifornijskog vodoničnog čvorišta, bio je među grupama koje su se zalagale protiv strožih standarda na osnovu toga da bi oni bili preteški i da bi čisti vodonik doveli u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim tehnologijama.
Biti striktan u pogledu onoga što se smatra zelenim i čistim je prava stvar za klimu, kao što je rezervisanje najvećih podsticaja za proizvodnju vodonika koji zapravo smanjuje emisije koje zagrevaju planetu. Zagovornici potrošača su takođe na odgovarajući način naglasili da su takve smernice potrebne da bi se zaštitili obični ljudi od porasta cena električne energije koja bi mogla biti rezultat projekata vodonika koji preusmeravaju energiju iz postojećih obnovljivih izvora energije.
Čisti vodonik je još uvek u povojima, a državni i savezni lideri treba da prate kako ovi podsticaji pomažu razvoju održive industrije. Ne možemo sebi priuštiti da protraćimo desetine milijardi federalnih sredstava za klimu na projekte sa sumnjivim ekološkim efektima.