Nekada smatrana planetom sa potencijalom za život, Venera sada izgleda kao opomena o tome kako planeta može postati nepogodna za život. Međutim, novo istraživanje dovodi u pitanje čak i ideju da je Venera ikada imala uslove slične Zemljinim, uključujući tečne okeane. Tim naučnika predvođenih Terezom Konstantinu sa Univerziteta u Kembridžu analizirao je sastav atmosfere Venere i otkrio da je planeta možda od samog početka bila suva – spolja i iznutra.
„Na osnovu trenutne stope uništavanja vode i drugih gasova u atmosferi Venere, kao i njihovog obnavljanja vulkanizmom, zaključili smo da unutrašnjost Venere nije bogata vlagom,“ objašnjava Konstantinu. „Naša studija sugeriše da je Venera završila svoj početni period magmatskog okeana bez mogućnosti da zadrži tečnu vodu na površini.“
Tim istraživača proučavao je molekule poput vode, ugljen-dioksida i karbonil sulfida u Venerinoj atmosferi. Ovi gasovi se na planeti moraju kontinuirano obnavljati vulkanskim aktivnostima kako bi atmosfera ostala stabilna. Na Zemlji, vulkanski gasovi su bogati vodenom parom, što je odraz naše vlažne unutrašnjosti. Na Veneri, međutim, para čini samo 6 procenata vulkanskih emisija, što ukazuje na to da je unutrašnjost planete neverovatno suva.
Ova otkrića su u skladu sa prethodnim istraživanjima površinskih osobina Venere, koje pokazuju nedostatak erozije povezane s vodom. Takođe se slažu sa modelima koji sugerišu da je rana atmosfera Venere bila zasićena vodenom parom koja nikada nije formirala tečne okeane. Umesto toga, toplota planete je verovatno sprečila kondenzaciju vode, ostavljajući je sa atmosferom bogatom parom. S vremenom su molekuli vode razbijeni u vodonik i kiseonik, a lakši vodonik je pobegao u svemir.
Ovi zaključci imaju značajne implikacije na potragu za životom van Zemlje. Ako Venera nikada nije bila nastanjiva, to može značiti da planete slične Veneri, koje otkrivamo u drugim zvezdanim sistemima, takođe nisu pogodne za život kakav poznajemo. „Ako je Venera uvek bila suva, šanse za pronalaženje nastanjivih uslova na planetama sličnim njoj u drugim delovima svemira značajno se smanjuju,“ kaže Konstantinu.
Međutim, istraživači ističu da to ne znači da život na Veneri nikada nije bio moguć. Ekstremni uslovi u Venerinim oblacima, gde se nalaze čestice sumporne kiseline, otvaraju mogućnost za postojanje ekstremofilnih organizama koji bi mogli preživeti u nekonvencionalnim okruženjima. Ova hipoteza proširuje obim astrobiologije i pruža nove pravce za istraživanje.
Iako su slične po veličini, masi i položaju u Sunčevom sistemu, Venera i Zemlja imaju dramatično različite sudbine. Venera danas ima temperaturu površine od 465 stepeni Celzijusa, atmosferski pritisak 92 puta veći od Zemljinog i oblake sumporne kiseline koji prekrivaju njenu površinu. Razumevanje njene prošlosti može pružiti ključne uvide o tome kako su planete razvile uslove za život – ili ih izgubile.
„Ako je Venera zaista oduvek bila suva, to bi značilo da čak i planete koje su blizu ‘nastanjive zone’ mogu završiti kao nepogodne za život zbog unutrašnje suvoće i vulkanske aktivnosti,“ objašnjava Konstantinu. „Ova otkrića nas podsećaju koliko je jedinstvena ravnoteža koja Zemlju čini pogodnom za život.“
Dok Venera ostaje zagonetka, njeno proučavanje ima važnu ulogu u razumevanju nastanjivosti planeta i budućnosti istraživanja svemira. Buduće misije koje bi detaljnije ispitale atmosferu i geološku istoriju Venere mogle bi doneti još jasnije odgovore. Do tada, Venera ostaje fascinantna opomena – i potencijalno ključ za razumevanje života u svemiru.
