NASA svemirska letelica spremna je da isplovi ka Jupiteru i njegovom mesecu Evropu, što je jedna od najboljih opcija za pronalaženje života izvan Zemlje.
Evropa Kliper će zaviriti ispod mesečeve ledene kore gde se smatra da okean pljušti prilično blizu površine. Neće tražiti život, već će odrediti da li bi uslovi mogli da ga podrže. Još jedna misija bi bila potrebna da bi se isprali svi mikroorganizmi koji tamo vrebaju.
„To je šansa za nas da istražimo ne svet koji je mogao biti nastanjen pre nekoliko milijardi godina, već svet koji bi mogao biti nastanjen danas – upravo sada“, rekao je programski naučnik Curt Niebur.
Njegovi masivni solarni paneli čine Klipera najvećim brodom koje je napravila NASA za istraživanje druge planete. Biće potrebno 5 1/2 godina da se stigne do Jupitera i ušunjaće se na 25 kilometara od površine Evrope — znatno bliže nego bilo koja druga svemirska letelica.
Liftoff je cilj ovog meseca na SpaceX-ovoj raketi Falcon Heavi iz NASA-inog svemirskog centra Kenedi. Cena misije: 5,2 milijarde dolara.
Jedan od 95 poznatih Jupiterovih meseca, Evropa je skoro veličine našeg meseca. Uvučen je u ledeni pokrivač za koji se procenjuje da je debeo od 15 do 24 kilometra ili više. Naučnici veruju da ova smrznuta kora krije okean koji bi mogao biti dubok 120 kilometara ili više. Svemirski teleskop Habl primetio je nešto što izgleda kao gejziri koji izbijaju sa površine. Otkrio ju je Galileo 1610. godine, Evropa je jedan od četiri takozvana Galilejeva meseca Jupitera, zajedno sa Ganimedom, Joom i Kalistom.
Kakav život bi Evropa mogla da ima? Pored vode, organska jedinjenja su potrebna za život kakav poznajemo, plus izvor energije. U slučaju Evrope to bi mogli biti termalni otvori na dnu okeana. Zamenik naučnika projekta Boni Burati zamišlja da bi svaki život bio primitivan poput života bakterija koji je nastao u dubokim okeanskim otvorima Zemlje. „Nećemo znati iz ove misije jer ne možemo da vidimo tako duboko“, rekla je ona. Za razliku od misija na Mars gde je mogućnost stanovanja jedno od mnogih pitanja, Kliperov jedini posao je da utvrdi da li bi Mesec mogao da podrži život u svom okeanu ili eventualno u nekim džepovima vode u ledu.
Kada se njegova solarna krila i antene razviju, Kliper je veličine košarkaškog terena – više od 100 stopa (30 metara) od kraja do kraja – i težak je skoro 6.000 kilograma. Veliki solarni paneli su potrebni zbog udaljenosti Jupitera od Sunca. Glavno telo — veličine kampera — prepuno je devet naučnih instrumenata, uključujući radar koji će prodreti u led, kamere koje će mapirati skoro ceo mesec i alate za otkrivanje sadržaja površine Evrope i slabe atmosfere. Ime podseća na brze jedrenjake prošlih vekova.
Kružni tok do Jupitera će se prostirati na 3 milijarde kilometara. Za dodatnu snagu, letelica će proleteti pored Marsa početkom sledeće godine, a zatim i Zemlje krajem 2026. Na Jupiter stiže 2030. i počinje naučni rad sledeće godine. Dok kruži oko Jupitera, ukrstiće se sa Evropom 49 puta. Misija se završava 2034. planiranim padom na Ganimed — najveći Jupiterov mesec, ali i Sunčev sistem.
Ima više radijacije oko Jupitera nego bilo gde drugde u našem solarnom sistemu, osim sunca. Evropa prolazi kroz Jupiterove opsege zračenja dok kruži oko gasnog giganta, što ga čini posebno opasnim za svemirske letelice. Zbog toga je Kliperova elektronika unutar trezora sa gustim zidovima od aluminijuma i cinka. Sva ova radijacija bi uništila svaki život na površini Evrope. Ali mogao bi da razbije molekule vode i, možda, oslobodi kiseonik sve dole u okean koji bi mogao da podstakne život u moru.
Ranije ove godine, NASA je bila u panici da mnogi tranzistori svemirske letelice možda neće izdržati intenzivno zračenje. Ali nakon meseci analize, inženjeri su zaključili da bi misija mogla da se odvija po planu.
NASA-in blizanac Pioneer, a zatim i dva Voiagera prošli su pored Jupitera 1970-ih. Voiagers je pružio prve detaljne fotografije Evrope, ali sa prilično velike udaljenosti. NASA-ina svemirska letelica Galileo je tokom 90-ih godina prošlog veka ponavljala obilazak Meseca, prošavši čak 200 kilometara. Još uvek u akciji oko Jupitera, NASA-ina svemirska letelica Juno dodala je u evropski foto album. Godinu dana nakon Klipera na Jupiter će stići letelica Juice Evropske svemirske agencije, lansirana prošle godine.
Poput Evrope, smatra se da Jupiterov veliki mesec Ganimed ima podzemni okean. Ali njegova smrznuta ljuska je mnogo deblja – verovatno 160 kilometara – što otežava ispitivanje okoline ispod. Kalistov ledeni pokrivač može biti još deblji, možda skriva okean. Saturnov mesec Encelad ima gejzire koji pucaju, ali je mnogo dalje od Jupitera. Isto važi i za Saturnov mesec Titan, za koji se takođe sumnja da ima podzemno more. Iako nijedan okeanski svet nije potvrđen izvan našeg Sunčevog sistema, naučnici veruju da su tamo – i možda čak i relativno česti.
Kao i mnogi robotski istraživači pre njega, Kliper nosi poruke sa Zemlje. Za svod elektronike je pričvršćena trouglasta metalna ploča. Na jednoj strani je dizajn sa oznakom „vodene reči“ sa predstavama reči za vodu na 104 jezika. Na suprotnoj strani: pesma o mesecu američke pesnikinje laureate Ade Limon i silicijumski čip koji sadrži imena 2,6 miliona ljudi koji su se prijavili da se posredno voze.
