Crne rupe, misteriozne tvorevine kosmičkog prostora, mogu biti daleko brojnije nego što se prvobitno mislilo. Iako se obično zamisli kao tamna srca u svemiru, neke od njih zapravo sijaju poput svetala, skrivene iza debelih slojeva prašine i gasa.
Analiza galaksija sprovedena od strane međunarodnog tima istraživača sugerira da trećina supermasivnih crnih rupa može biti skrivena upravo na taj način. Ova otkrića postavljaju izazove pred astronomima, jer je teško direktno detektovati ove skrivene crne rupe korišćenjem trenutnih tehnologija.
Početkom 1980-ih, NASA je lansirala infracrveni satelit IRAS kako bi istražila toplinu u kosmosu. Ovaj satelit je otkrio mnoge zanimljive pojave, uključujući i tragove supermasivnih crnih rupa. Njegova naslednica, nuklearni spektroskopski niz teleskopa (Nustar), sada nastavlja istraživanje ovih kosmičkih fenomena.
Studije su pokazale da većina velikih galaksija sadrži najmanje jednu supermasivnu crnu rupu, često formiranu usled procesa konzumiranja zvezda. Ove crne rupe imaju ogroman gravitacioni uticaj, a neke od njih sijaju toliko jako da se mogu videti sa velike udaljenosti.
Nustar je fokusiran na proučavanje ciljanih galaksija unutar 50 miliona svetlosnih godina od Mlečnog puta, koristeći rendgenske zrake kako bi prodrla kroz oblake prašine i gasa. Ovo istraživanje je od suštinskog značaja za razumevanje evolucije galaksija i uloge supermasivnih crnih rupa u tom procesu.
Istraživači ističu važnost arhiva teleskopa i korišćenje različitih instrumenata u proučavanju ovih fenomena. Njihovi nalazi ukazuju na to da postoji značajna varijacija u veličini i karakteristikama supermasivnih crnih rupa, što dalje utiče na modele evolucije galaksija.
Studija koja je objavljena u astrofizičkom časopisu naglašava da su crne rupe ključni faktor u formiranju i razvoju galaksija. Njihov uticaj na okolne materije i zvezdane sisteme je ogroman, što dodatno ističe važnost proučavanja ovih kosmičkih fenomena.
