U značajnom razvoju personalizovane ishrane, istraživači u Italiji su uzgajali mikrozelene sa prilagođenim nutritivnim profilima kako bi zadovoljili individualne potrebe u ishrani.
Studija, objavljena u Časopisu za nauku o hrani i poljoprivredi, daje nacrt za uzgoj nutritivno obogaćenih biljaka bez zemlje u komercijalnim staklenicima.
Koautori Masimilijano D’Imperio i Frančesko Serio, obojica iz Nacionalnog saveta za istraživanje Instituta za nauke o proizvodnji hrane (ISPA) (CNR); i Masimilijano Rena, profesor poljoprivrednih i ekoloških nauka na Univerzitetu Bari Aldo Moro, Italija, objasnili su motivaciju iza istraživanja.
„Podstaknut sve većom svešću o važnosti poštovanja preporuka o ishrani, interesovanje za personalizovanu ishranu je u porastu. Biofortifikacija povrća bez zemlje otvorila je vrata potencijalu za prilagođavanje proizvodnje povrća specifičnim potrebama ishrane“, rekao je Renna.
Tim je uzgajao četiri različite vrste — rotkvu, grašak, rukolu i blitvu — i fokusirao se na dva hranljiva sastojka koja igraju ključnu ulogu u zdravlju i ishrani: jod i kalijum.
Jod je ključan za funkciju štitne žlezde, a nedostatak pogađa oko dve milijarde ljudi širom sveta. Ojačavanje kuhinjske soli jodom je strategija koja se koristi na međunarodnom nivou za borbu protiv nedostatka, dok drugi izvori u ljudskoj ishrani uključuju ribu, mleko i jaja.
Međutim, preporuke Svetske zdravstvene organizacije da se smanji dnevni unos soli, u kombinaciji sa povećanjem vegetarijanske i veganske ishrane, znače da raste potražnja za alternativnim izvorima joda.
Koristeći prilagođene hranljive rastvore za rast biljaka, tim je uspešno gajio biljke sa sadržajem joda do 14 puta većim od neobogaćenog mikrozelena, kao novog izvora joda u ishrani.
Takođe su uzgajali mikrozelene sa smanjenjem nivoa kalijuma za 45 odsto, kako bi se zadovoljile potrebe pacijenata sa hroničnom bubrežnom bolešću, za koje se mora ograničiti njen unos kako bi se izbegle zdravstvene komplikacije.
„S obzirom da povrće sadrži visoku koncentraciju kalijuma, pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega ponekad se savetuje da ne jedu povrće, ili da ga potopite u vodu i prokuvate kako bi se ispiranjem smanjio sadržaj kalijuma.
„Međutim, smanjenje kalijuma korišćenjem ovakvih metoda kuvanja može se smatrati ograničenim, dok bi drugi važni minerali i vitamini mogli biti značajno izgubljeni“, primetili su istraživači. „U ovom kontekstu, proizvodnja povrća sa niskim sadržajem kalijuma mogla bi biti od velikog interesa.
Studija je sprovedena u komercijalnom okruženju – na Ortogourmetu, radnoj mikrozelenoj farmi u južnoj Italiji. Ono što je najvažnije, ovo podržava održivost kultivacije prilagođenog mikrozelena u velikim razmerama uz održavanje optimalnih agronomskih performansi.
Mikrozelenilo je uzgajano u sistemu bez zemlje, gde se umesto zemlje koristi tečni medijum, a biljke se hrane hranljivim rastvorom.
Objašnjavajući prednosti sistema bez zemlje, autori su rekli: „Uzgoj bez zemlje se smatra naprednom, ekološki prihvatljivom poljoprivrednom praksom za poboljšanje kvaliteta svežeg povrća. U stvari, iako su sistemi uzgoja bez zemlje razvijeni prvenstveno da bi se suočili sa izazovom prekomerne patogeni u zemljištu, ipak je tačno da oni takođe favorizuju optimalnu kontrolu rasta biljaka, visoku produktivnost i efikasnu upotrebu vode i đubriva. Štaviše, sistemi bez zemlje predstavljaju priliku za precizno i efikasno modulisanje hranljivog rastvora.“
Istraživači sada usmeravaju svoju pažnju na manipulisanje biološkim putevima biljaka za proizvodnju željenih jedinjenja.
„Ključna ideja je da se iskoristi dubinsko znanje o metaboličkim putevima biljaka kako bi se identifikovale ključne tačke u kojima je moguća intervencija za povećanje proizvodnje željenih molekula“, primećuju oni.
„Optimizacija ovih tehnika će zahtevati dubinsko istraživanje molekularne biologije biljaka, uključujući metaboličke puteve uključene u sintezu ciljnih molekula, i stalno usavršavanje uslova rasta. Kombinacija naprednog naučnog znanja i inovativnih tehnologija može otvoriti nove perspektive u proizvodnji zdravijeg i nutritivno bioobogaćenog povrća“.
