Zagađenje mikroplastikom smanjuje proizvodnju energije u mikroskopskom stvorenju koje se nalazi u slatkoj vodi širom sveta, pokazuju nova istraživanja.
Paramecium bursaria sadrži alge koje žive u njihovim ćelijama i obezbeđuju energiju fotosintezom.
Nova studija Univerziteta u Ekseteru testirala je da li ozbiljna kontaminacija mikroplastikom u vodi utiče na ovaj simbiotski odnos.
Rezultati su pokazali pad neto fotosinteze za 50%, što je veliki uticaj na sposobnost algi da proizvodi energiju i oslobađa kiseonik.
„Odnos koji sam ispitivao – poznat kao fotosimbioza – obično se nalazi i u slatkoj vodi i u okeanima“, rekao je dr Ben Makin, vodeći autor i saradnik istraživač na Institutu za životnu sredinu i održivost na Eketerovom Penrin kampusu u Kornvolu.
„Znamo da klimatske promene mogu oštetiti fotosimbiotske odnose, uključujući i korale (što dovodi do događaja ‘beljenja’).“
„Nedavne studije su pokazale da mikroplastika (čestice plastike manje od 5 mm) takođe može ometati fotosimbiozu – ali je potrebno više istraživanja, posebno u slatkovodnim staništima.“
„U ovoj studiji izabrao sam ‘klasičan’ primer fotosimbioze – Paramecium bursaria se nalazi u slatkoj vodi širom sveta, a slični simbiotski odnosi postoje u okeanima.“
Studija je stavila Paramecium bursaria u vodu kontaminiranu mikroplastikom u laboratoriji.
Nivo kontaminacije bio je veći od onog koji se obično viđa u svetu prirode, ali je na nekim mestima pronađen.
„U ovoj fazi, pitanje na koje sam želeo da odgovorim bilo je da li ozbiljna kontaminacija može da utiče na ovaj važan odnos—i kakvi bi ti efekti mogli biti“, objasnio je dr Makin.
„Ovo je pilot eksperiment i potrebno je više istraživanja da bi se testirale različite koncentracije mikroplastike, različite vrste plastike i efekti na različite vrste.“
Nalazi ne otkrivaju kako je mikroplastika izazvala uočene uticaje na fotosimbiozu. Mogućnosti uključuju Paramecium bursaria koji guta plastične čestice i/ili hemikalije iz plastike koje utiču na biološke procese.
Studija je pratila uticaj mikroplastike (u poređenju sa kontrolnim uzorcima vode bez mikroplastike) na brzinu rasta, gustinu simbionta (koliko je algi bilo u svakoj Paramecium bursaria), brzinu metabolizma, brzinu hranjenja i neto fotosintezu.
Samo je neto fotosinteza bila značajno pogođena — ali ovo bi moglo biti važno, jer obezbeđuje organizmu energiju i podržava „trgovinu“ hranljivim materijama koja omogućava da fotosimbioza opstane.
Zapanjujuće je da je ova vrsta asocijacije odgovorna za veliki deo fotosinteze širom sveta – otprilike polovina sve fotosinteze u okeanu je podržana fotosimbiozom.
„Nalazi bi mogli da izazovu zabrinutost zbog važnog doprinosa fotosimbioze primarnoj proizvodnji na globalnom nivou“, objasnio je dr Makin.
„Mikroplastika je široko rasprostranjen zagađivač, a njihov uticaj na fotosimbiozu – posebno u slatkoj vodi – ostaje prilično loše okarakterisan.“
Rad, objavljen u časopisu Akuatic Biologi, naslovljen je: „Mikroplastična kontaminacija smanjuje produktivnost u široko rasprostranjenoj slatkovodnoj fotosimbiozi.“
