Prošli mesec je bio najtopliji septembar u istoriji sa „izuzetnom“ razlikom, jer svet opasno flertuje sa prekoračenjem ključne granice zagrevanja, saopštio je u četvrtak klimatski posmatrač EU.
Veći deo sveta progutao je neuobičajeno toplo vreme u septembru, u godini za koju se očekuje da će biti najtoplija u istoriji čovečanstva i posle najtoplijih globalnih temperatura tokom leta na severnoj hemisferi.
Prosečna temperatura vazduha na površini u septembru od 16,38 stepeni Celzijusa (61,5 stepeni Farenhajta) bila je 0,93 stepeni iznad proseka za mesec 1991-2020 i 0,5 stepeni iznad prethodnog rekorda iz 2020, navodi Kopernikusova služba za klimatske promene (C3S) u izveštaju.
Temperaturni rekordi su obično oboreni za mnogo manje margine bliže jednoj desetini stepena.
U izveštaju se navodi da je ta cifra „najneobičniji topli mesec“ u njegovom skupu podataka iz 1940. godine i za oko 1,75 stepeni topliji od septembarskog proseka u predindustrijskom periodu 1850-1900.
„Prošli smo kroz najneverovatniji septembar ikada sa klimatske tačke gledišta. Neverovatno je“, rekao je direktor C3S-a Karlo Buontempo za AFP.
„Klimatske promene nisu nešto što će se desiti za 10 godina od sada. Klimatske promene su ovde.“
Septembarske temperature bez presedana su „oborile rekorde za izuzetnu količinu“, dodala je zamenica direktora C3S Samantha Burgess.
Globalne prosečne temperature od januara do septembra bile su za 1,4 stepena Celzijusa više od 1850-1900, skoro prekršivši cilj zagrevanja od 1,5 stepeni iz Pariskog sporazuma iz 2015. godine, izvestio je C3S.
Taj prag je bio ambiciozniji cilj sporazuma i smatra se ključnim za izbegavanje najkatastrofalnijih posledica klimatskih promena.
Prosečna globalna temperatura januara-septembra bila je za 0,05 stepeni viša od istog devetomesečnog perioda 2016. godine, najtoplije godine zabeležene do sada.
Fenomen El Nino – koji zagreva vode u južnom Pacifiku i podstiče toplije vreme iza njega – verovatno će videti da će 2023. postati najtoplija godina u istoriji u naredna tri meseca.
Naučnici očekuju da će se najgori efekti sadašnjeg El Nina osetiti krajem 2023. i naredne godine.
Iako je El Nino igrao ulogu u zagrevanju, „nema sumnje da su klimatske promene učinile mnogo gore“, rekao je Buontempo za AFP.
Prvi globalni podaci o temperaturi stižu za ceo septembar. Ovaj mesec je, po mom profesionalnom mišljenju kao klimatskog naučnika, bio potpuno zastrašujući banane. JRA-55 je nadmašio prethodni mesečni rekord za preko 0,5C i bio je za oko 1,8C topliji od predindustrijskih nivoa.
Evropa je doživela najtopliji septembar u istoriji, sa 2,51 stepeni više od proseka 1991-2020, a mnoge zemlje su oborile nacionalne temperaturne rekorde za mesec.
Prosečna temperatura površine mora za mesec, isključujući polarne regione, takođe je dostigla vrhunske vrednosti za septembar, na 20,92C.
Naučnici kažu da toplije temperature površine mora izazvane klimatskim promenama čine ekstremne vremenske prilike intenzivnijim, a oluja Danijel je izazvala razorne poplave u Libiji i Grčkoj u septembru.
Led na Antarktiku ostao je na rekordno niskom nivou za to doba godine, dok je mesečni arktički morski led bio 18 odsto ispod proseka, dodao je C3S.
Okeani su apsorbovali 90 odsto viška toplote proizvedene ljudskom aktivnošću od zore industrijskog doba, prema naučnicima.
Topliji okeani su takođe manje sposobni da apsorbuju ugljen-dioksid, pogoršavajući začarani krug globalnog zagrevanja, kao i narušavajući krhke ekosisteme.
„Ova vrsta događaja je u skladu sa projekcijama napravljenim u poslednjih nekoliko decenija“, rekao je Doug McNeall, klimatski naučnik i statističar u Hadlei centru UK Met Office.
„Šokantno je kada vidite da su ovi rekordi oboreni i uticaj koji ima na živote ljudi i ekosisteme“, rekao je on za AFP.
„Naša klima je izmakla kontroli“, napisao je Bill McGuire, klimatski naučnik i profesor na UCL univerzitetu u Londonu, na Ks, ranije poznatom kao Tviter.
Naslov govori sve. Naša klima je izmakla kontroli. Bog zna šta sledi. Svako ko misli da je neto nula za skoro 30 godina na bilo koji način relevantan za našu trenutnu nevolju živi u zemlji sa kukavicom.
Svetski lideri okupiće se u Dubaiju od 30. novembra na ključnim pregovorima UN o klimi, poznatim kao COP28, pošto se posledice globalnog zagrevanja ubrzavaju.
Pronalaženje konsenzusa o smanjenju emisija gasova staklene bašte odgovornih za klimatske promene, finansiranje prilagođavanja i ublažavanja i podsticanje obnovljivih izvora energije biće ključne teme pregovora.
Ujedinjene nacije su u sredu saopštile da postoje „divergentni stavovi“ među strankama o tome kako da se postignu pariski ciljevi, čak i ako su se složili da su prethodne klimatske akcije bile nedovoljne.
Papa Franja je ranije upozorio da se svet „urušava“ zbog globalnog zagrevanja, pozivajući učesnike COP28 da pristanu na obavezujuće politike o postepenom ukidanju fosilnih goriva.
„Dva meseca posle COP28 – osećaj hitnosti za ambiciozne klimatske akcije nikada nije bio kritičniji“, rekao je Berdžes.
