Značajna presuda Vrhovnog suda Sjedinjenih Država u predmetu Loving protiv Komonvelta Virdžinije ukinula je zabranu međurasnih brakova u Sjedinjenim Državama 1967. godine, ali novi akademski rad sa Univerziteta Rajs i Teksaškog A&M univerziteta kaže da porast međurasnih odnosa od tada nije završio diskriminatornim tendencije, čak i među pojedincima koji su u ovim romantičnim partnerstvima.
Rad, „Mešanje rasa, održavanje rasizma? Uzimajući u obzir vezu između međurasnih porodica, socijalne distance i rasne nejednakosti,“ je onlajn i pojaviće se u narednom izdanju časopisa Journal of Famili Theori & Reviev. Istraživači Dženifer Brater, profesor sociologije na Rajs, i Meri Kembel, profesor sociologije na Teksaškom A&M univerzitetu, ispitale su postojeće istraživanje o bliskim međurasnim odnosima da vide kako ova prijateljstva i/ili romanse utiču na opšte stavove o rasi i nejednakosti.
„Postoji mnogo pretpostavki da ljudi koji ulaze u intimne međurasne odnose, u najmanju ruku, nemaju stereotipe koji bi ih sprečili da se zabavljaju ili udaju za nekoga druge rase“, rekao je Brater. „Međutim, trenutna istraživanja jednostavno ne podržavaju ovu pretpostavku.“
Na primer, istraživači primećuju da je jedna studija otkrila da belci sa najboljim prijateljima koji su crnci i dalje izražavaju anti-crni rasizam, ponekad opisuju svog prijatelja kao „izuzetak“ od svojih uverenja o većoj grupi. A neki od ovih bliskih međurasnih odnosa održavaju se izbegavanjem bilo kakve rasprave o rasi ili rasnoj nejednakosti, izvestili su ispitanici.
Istraživanje o rasnim preferencijama u onlajn upoznavanju pokazuje da neki zabavljači koriste rasu kao ograničavajući faktor za identifikaciju potencijalnih partnera. Za one koji su otvoreni za međurasna zabavljanja, istraživanja pokazuju da oni i dalje mogu izražavati preferencije koje su u skladu sa postojećim rasnim stereotipima.
A Brater i Kembel su napisali da međurasni brak nije pokazatelj otvorenosti među članovima šire porodice – upravo suprotno, u stvari.
„Neki pretpostavljaju da će njihovo prisustvo normalizovati međurasni kontakt, potkopati rasizam članova šire porodice koji se susreću sa parovima i povećati pozitivan društveni kontakt između različitih rasnih grupa“, rekao je Kembel. „Nažalost, dokazi iz iskustava međurasnih parova sugerišu da to nije uvek slučaj.
Osim što se suočava sa većom kritikom od strane vršnjaka i proširenih porodica, Brater je rekao da su ovi pojedinci u međurasnim brakovima takođe prijavili da dobijaju manju podršku od svojih porodica u poređenju sa parovima u brakovima iste rase – čak i kada su unuci bili uključeni.
„Ovo je posebno važilo za bele majke dece birasalne dece“, rekao je Brater. „Ovo sugeriše da članovi proširene porodice, u proseku, nisu toliko uključeni u živote međurasnih parova.“ A stresovi sa kojima se ovi parovi suočavaju su složeni među onima sa niskim socio-ekonomskim statusom, rekla je ona.
Brater i Kembel su rekli da istraživanje pregledano u njihovoj studiji ne podržava pretpostavku da međurasni odnosi smanjuju rasizam.
Dakle, šta se može učiniti da se poboljšaju odnosi između međurasnih parova i njihovih porodica? Naučnici su rekli da se mora uraditi više istraživanja, ali je osmišljavanje intervencija koje pomažu u izgradnji podrške unutar i izvan porodica dobro mesto za početak.
„Nadamo se da će se buduća istraživanja pozabaviti načinom negovanja otvorenijeg razgovora i dijaloga među članovima šire porodice“, rekao je Brater. „Ovo zaista ima potencijal da proširi podršku i moglo bi da ide dug put u rešavanju osnovne ranjivosti sa kojom se suočavaju mnoge multirasne porodice.“
