Prenoseći polen sa cveta na cvet, insekti oprašivači igraju suštinsku ulogu u reproduktivnom ciklusu cvetnih biljaka. Pčele to rade više od bilo koje druge, i ovde u Kanadi i širom sveta.
Nažalost, njihov broj je u opadanju iz raznih razloga: izloženost pesticidima, bolesti, klimatske promene, uništavanje staništa i poljoprivreda. I bez pčela, možete se oprostiti od mnogih voća, bobica, ulja i orašastih plodova koje jedete.
Da bi razumeli situaciju i pronašli načine za zaštitu ovih vitalnih vrsta, međunarodni istraživački tim je istraživao karakteristike pčelinjih zajednica na globalnom nivou. Konkretno, proučavali su one koje se nalaze u voćnjacima jabuka, najčešća monokultura na svetu na otvorenom.
Objavljen u avgustu u časopisu Science of the Total Environment, njihov rad je pokrivao sezonu cvetanja 177 komercijalnih voćnjaka jabuka u 33 zemlje, uključujući Kanadu, na šest kontinenata.
Neki od tih voćnjaka nalazili su se u istočnom gradu blizu Montreala i tamo je Etjen Normanden, entomolog i koordinator zooloških i entomoloških zbirki Univerziteta u Montrealu, otišao da prikupi podatke.
Njegov tim je uočio značajnu heterogenost u sastavu pčelinjih zajednica širom voćnjaka Tovnships. Ali takođe su otkrili da u okviru jednog regiona pčele pokazuju slične funkcionalne osobine i osobine ponašanja. „Postoji homogenizacija funkcionalne raznolikosti“, rekao je Normandin.
„Karakteristike dominantnih vrsta pčela su prezastupljene u odnosu na one drugih vrsta“, primetio je on, ističući kako to nije dobar znak. „U prirodi je raznolikost uvek najbolja – inače dolazi do gubitka otpornosti i sposobnosti prilagođavanja promenama u okruženju, kao što su one izazvane klimatskim promenama.
Takođe treba napomenuti: u svakoj biogeografskoj zoni koju su proučavali, istraživači su pronašli medonosne pčele. Poreklom iz Evrope, smatraju se pripitomljenom vrstom, koja se intenzivno uzgaja na pčelinjacima zbog svog meda.
„Postoji rizik od uvoza domaćih pčela za uzgoj, jer one često nose patogene koji se prenose na druge vrste pčela i drugih insekata“, objasnio je Normandin.
Studija je takođe donela neke pozitivne nalaze: tamo gde postoje travnate površine oko voćnjaka i gde se koriste organske prakse za smanjenje pesticida, populacije divljih pčela su raznovrsnije.
„Veliki usevi poput voćnjaka jabuka imaju tendenciju da stvore mnogo resursa za pčele, puno cveća koje proizvodi nektar i polen“, objasnio je Normandin. „Nakon perioda cvetanja — koji obično traje oko nedelju i po dana — oprašivači ostaju u voćnjaku i moraju pronaći hranu kako bi obezbedili opstanak sledeće generacije u košnici.
„Zato im je važno da imaju širok izbor drugih biljaka kojima se mogu hraniti. Ako imate samo nekoliko vrsta pčela u voćnjaku i one mogu da oprašuju samo nekoliko biljaka, te biljke će imati konkurentsku prednost. To bi potencijalno moglo dovesti do promena u ekosistemu“.
Iako je studija osmišljena prvenstveno kao istraživanje globalne raznolikosti pčela, rezultati sugerišu da su potrebna dalja istraživanja kako bi se razvile efektivne strategije upravljanja i očuvanja ovih esencijalnih insekata.
„Povećanjem našeg znanja o raznolikosti pčela, moći ćemo da razvijemo ciljane pristupe za zaštitu oprašivača i promovisanje održivih poljoprivrednih praksi“, rekao je Normandin. „Studija pruža snimak trenutnih globalnih populacija pčela i osnovu za merenje njihovog pada u budućnosti.“
