Oko 58 miliona ljudi pati od hronične upale izazvane virusom hepatitisa C, a 300.000 ljudi umre od te bolesti svake godine.
Do sada nijedan tretman nije uspeo da uspešno smanji prevalenciju hepatitisa C u svetu, što je podstaklo naučnike da počnu da traže vakcinu. Međutim, ograničeno znanje o kompleksu proteina koji omogućava virusu da inficira ćelije otežalo je ovo.
Nova studija međudisciplinarnog istraživačkog tima na Univerzitetu u Kopenhagenu će to promeniti.
„Mi smo prvi koji su identifikovali proteinski kompleks na površini virusa hepatitisa C koji mu omogućava da se veže za naše ćelije“, kaže vanredni profesor Jannick Prentø.
„Ovo poznavanje strukture proteinskog kompleksa omogućiće nam da dizajniramo kandidate za vakcinu koji mogu sprečiti virus da inficira ćelije“, kaže postdok Elias Augestad.
Proteinski kompleks pomaže virusu da se veže za ćelije. Kod korona virusa to je takozvani šiljasti protein sa dobro poznatim šiljcima. Kod virusa hepatitisa C struktura je drugačija, ali je funkcija proteinskog kompleksa ista.
Studija se može smatrati nacrtom za razvoj HCV vakcine. Naučnici se nadaju da će moći da iskoriste novo znanje za razvoj vakcine koja će naterati imuni sistem da proizvodi antitela koja se efikasno vezuju za površinu virusa hepatitisa C i tako ga čine bezopasnim.
„Izražavanje i čišćenje proteinskog kompleksa je izuzetno teško, zbog čega to ranije nije rađeno. Struktura ovih proteina na površini virusa hepatitisa C čini ih izuzetno ranjivim. Istraživači nisu znali sa čime imaju posla, i stoga, kad god bi neko pokušao da reprodukuje ove proteinske strukture u laboratoriji, one bi se raspale pre nego što bi mogle da dobiju priliku da ih prouče“, kaže vanredni profesor Jannick Prentø.
„Ali uspeli smo da opišemo njihovu strukturu, a to nam je omogućilo da reprodukujemo ove proteinske komplekse van ćelije i pažljivo ih proučavamo“, kaže vanredni profesor Pontus Gourdon.
Rezultati istraživanja koji su objavljeni u časopisu Nature rezultat su saradnje dva odeljenja na Fakultetu zdravstvenih i medicinskih nauka Univerziteta u Kopenhagenu.
Jannick Prentø sa Odeljenja za imunologiju i mikrobiologiju i bolnice Hvidovre pokrenuo je projekat zajedno sa postdokom Eliasom Augestadom. U početku su dva istraživača uglavnom radila sami na izazovnom projektu, ali je onda Jannick Prentø počeo da traži nekoga na Univerzitetu sa potrebnom stručnošću u identifikaciji strukture takozvanih transmembranskih proteina – visoko specijalizovanoj oblasti, koja je bila ključna za određivanje kako virus hepatitisa C može se sprečiti da se širi kroz telo.
To ga je dovelo do Pontusa Gourdona sa Odeljenja za biomedicinske nauke, šefa molekularne kardiologije i membranskih proteina, i njegovog kolege Kaitua Vanga.
