Dječaci imaju četiri puta veću vjerovatnoću da dobiju dijagnozu autizma nego djevojčice, ali je vjerovatnoća da će djevojčice iskusiti anksioznost uporedo s poremećajem nego dječake, otkriva novo istraživanje.
Anksioznost ima tendenciju da putuje sa autizmom, koji karakterišu problemi sa socijalnom interakcijom, komunikacijom i ponašanjem. Oko 1 od 36 dece u Sjedinjenim Državama ima autizam, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
Sada, ova najnovija studija sugeriše da se razvojni poremećaj može odigrati malo drugačije kod devojčica.
„Žene sa autizmom imaju veću stopu anksioznih poremećaja od autističnih muškaraca, posebno u prezentacijama anksioznosti koje su različite od autizma i koje je možda teže identifikovati“, rekla je autorka studije Kristin Vu Nordal, direktorka projekta za fenomen autizma.
„Ovo je posebno važno jer sada znamo da postoje efikasni tretmani za anksioznost kod autističnih mladih koji mogu uveliko poboljšati njihov kvalitet života, ali obećanje o efikasnim tretmanima … može se ostvariti samo ako možemo precizno identifikovati anksioznost“, dodala je ona.
Za potrebe studije, 112 dece sa autizmom (89 dečaka i 23 devojčice) je podvrgnuto skeniranju mozga kada su bili mališani i u tri druge vremenske tačke. Njihovi roditelji su intervjuisani o njihovim simptomima anksioznosti kada su ova deca imala 9 do 11 godina, kako bi im pomogli da otkriju da li je anksioznost povezana sa simptomima autizma ili poseban entitet.
Sve u svemu, devojčice su imale višu stopu anksioznosti od dečaka, posebno u prezentacijama anksioznosti koje su različite od autizma, uključujući strah od promene. Takođe su imali višu stopu tradicionalnijih oblika anksioznosti, kao što su socijalna anksioznost, generalizovana anksioznost i anksioznost odvajanja, pokazala je studija.
Deca u studiji sa izraženom anksioznošću pokazala su sporiji rast centra za strah u mozgu (amigdala) od 3 do 11 godina u poređenju sa decom bez anksioznosti (sa ili bez autizma). Nasuprot tome, autistična deca sa tradicionalnim oblicima anksioznosti pokazala su veću desnu amigdalu od dece sa izraženom anksioznošću ili bez anksioznosti.
„Anksioznost može biti odvojena od autizma, ali mnogo puta roditelji i kliničari mogu reći da su zabrinutost i anksioznost simptomi autizma“, rekao je Nordal.
Kako možete razlikovati?
Mnoga deca sa autizmom se plaše promene i mogu da reaguju kada se dogodi nešto što je van norme. Ovo se razlikuje od anticipativne anksioznosti ili brige, rekla je ona. „Sa ovom vrstom anksioznosti, deca zaista brinu o nečemu unapred, kao što je drugačiji put do škole u odnosu na samo reagovanje na drugi put tako što će doći do sloma“, objasnio je Nordal.
Tretmani kao što je kognitivna bihejvioralna terapija — koja ima za cilj da promeni način na koji ljudi reaguju na stres — mogu pomoći deci sa autizmom da se bolje nose sa anksioznošću.
„Ako možemo da smanjimo njihovu anksioznost, možemo poboljšati kvalitet života dece odvojeno od njihovog autizma“, rekao je Nordal. Ovo počinje sa pravilnom dijagnozom vrste anksioznosti.
Nalazi su trebali biti predstavljeni u sredu na sastanku Međunarodnog društva za istraživanje autizma u Stokholmu. Nalazi predstavljeni na medicinskim konferencijama treba se smatrati preliminarnim dok se ne objave u časopisu sa recenzijom.
„Ovo je zaista važna i značajna studija“, rekao je Andi Shih, glavni naučni službenik Autism Speaks, neprofitne organizacije za podizanje svesti o autizmu.
Čini se da devojčice sa autizmom doživljavaju anksioznost češće nego dečaci, rekao je on, a to je u korelaciji sa nalazima na skeniranju mozga.
„Ne samo da postoji razlika u vrsti anksioznosti, već postoji i fizička podloga za ovo zapažanje“, rekao je Shih. „Razlike među polovima kod autizma su stalni razgovor, a ovi čvrsti dokazi zaista ukazuju na potrebu da budemo pažljiviji o anksioznosti i načinu na koji je prepoznajemo i tretiramo kod dečaka i devojčica sa autizmom.