Studija koju su sproveli Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) od 2009. do 2017. godine utvrdila je da otprilike 1 od 44 dece uzrasta od 3 do 17 godina ima dijagnozu nekog oblika poremećaja iz autističnog spektra (ASD). Istraživanje je takođe pokazalo da deca sa ASD-om imaju povećan rizik od gojaznosti, a gojaznost je povezana sa povećanim rizicima za kardiometaboličke poremećaje kao što su dijabetes i dislipidemija (visok nivo holesterola ili masti u krvi). Međutim, pitanje da li postoji ili ne postoji veza između autizma, kardiometaboličkih poremećaja i gojaznosti ostaje uglavnom bez odgovora.
Da bi pomogli u pružanju uvida u moguću vezu ASD-kardiometaboličkih bolesti, Chanaka N. Kahathuduva, MD, Ph.D., i saradnički tim iz Centra za zdravstvene nauke Teksas Tech univerziteta (TTUHSC) i Teksas Tech univerziteta (TTU) sproveli su sistematski pregled i metaanalizu koristeći baze podataka PubMed, Scopus, Veb of Science, ProKuest, Embase i Ovid.
Njihova studija, „Asocijacija između poremećaja autističnog spektra i kardiometaboličkih bolesti: sistematski pregled i meta-analiza“, objavljena je u januaru od strane JAMA Pediatrics.
Za Kahathuduva, seme za studiju je zasađeno ubrzo nakon što je doktorirao. u nutricionističkim naukama sa fokusom na neuronauku gojaznosti. Radeći kao docent za istraživanje kod Mastergeorgea, nacionalno poznatog stručnjaka za ASD, pozvala ga je Naima Moustaid-Moussa, dr. gojaznosti i autizma.
„Kada sam pretražio literaturu da pripremim svoju prezentaciju, shvatio sam da su dokazi o povezanosti gojaznosti i autizma prilično dvosmisleni“, priseća se Kahathuduva. „Bila je potrebna čvrsta meta-analiza da bi se rešio ovaj jaz.“
Ta početna meta-analiza navela je Kahathuduvu da dalje istražuje. Istražio je kako neuroimaging može pružiti uvid u odnose između ASD-a i gojaznosti, povezanost između ASD-a i pacijenata koji imaju manju težinu i upravo objavljenu studiju o autizmu i kardiometaboličkim rizicima. Studije su se ubrzale nakon Dhanasekare, koja se fokusirala na gojaznost i metaboličko zdravlje da bi stekla doktorat. u nutricionističkim naukama, pridružio se saradnji.
U svojoj najnovijoj meta-analizi, Kahathuduva, Dhanasekara i njihovi saradnici procenili su 34 studije koje su uključivale 276.173 učesnika kojima je dijagnostikovan ASD i 7.733.306 koji nisu. Rezultati su pokazali da je ASD povezan sa većim rizicima od razvoja dijabetesa u celini, uključujući dijabetes tipa 1 i tipa 2.
Meta-analiza je takođe utvrdila da je autizam povezan sa povećanim rizicima od dislipidemije i srčanih bolesti, iako nije bilo značajnog povećanog rizika od hipertenzije i moždanog udara povezanih sa autizmom. Međutim, metaregresione analize su otkrile da su deca sa autizmom bila u većem udruženom riziku od razvoja dijabetesa i hipertenzije u poređenju sa odraslima.
Kahathuduva je rekao da ukupni rezultati pokazuju povezani povećani rizik od kardiometaboličkih bolesti kod pacijenata sa ASD, što bi trebalo da podstakne kliničare da pažljivije prate ove pacijente u potrazi za potencijalnim doprinosima, uključujući znake kardiometaboličke bolesti i njihove komplikacije.
„Ustanovili smo povezanost između autizma i gojaznosti, kao i autizma i kardiometaboličke bolesti, uključujući dijabetes i dislipidemiju“, rekao je Kahathuduva. „Nemamo podatke koji podržavaju zaključak da autizam izaziva ove metaboličke poremećaje, ali pošto znamo da je veća verovatnoća da će dete sa autizmom razviti ove metaboličke komplikacije i poremećaje u budućnosti, verujem da bi lekari trebalo da procene decu sa autizmom. budnije i možda početi da ih pregledate ranije nego obično.“
Kahathuduva takođe veruje da studija pokazuje da lekari treba dvaput da razmisle pre nego što prepišu lekove kao što je olanzapin za koje je dobro poznato da imaju metaboličke štetne efekte deci sa autizmom.
„Naši nalazi bi takođe trebalo da otvore oči pacijentima sa autizmom i roditeljima dece sa autizmom da jednostavno budu svesni većeg rizika od razvoja gojaznosti i metaboličkih komplikacija“, dodao je Kahathuduva. „Onda mogu da razgovaraju sa svojim lekarima o strategijama za sprečavanje gojaznosti i metaboličke bolesti.“
Kahathuduva je rekao da bi sledeći logičan korak za tim za saradnju bio stvaranje dokaza koji ili podržavaju ili odbacuju uzročnost u pogledu posmatranih asocijacija.
„Radili smo nešto sa skupom podataka ABIDE (Autism Brain Imaging Data Ekchange) o tome kako neuroimaging pokazuje korelaciju između autizma i gojaznosti, ali ima još posla koji treba da se uradi“, rekao je Kahathuduva. „Nijedna od ovih studija ne bi bila moguća bez pomoći divnih mentora, saradnika i studenata i na TTUHSC-u i na TTU-u koji su doprinijeli na brojne načine i koji će nastaviti svoje važne napore da ove studije pomjere naprijed.
