Sistematski pregled i mrežna meta-analiza 68 studija nisu pronašli jasne dokaze da bilo koji specifični antipsihotik značajno poboljšava kognitivne funkcije kod pacijenata sa poremećajima spektra šizofrenije u poređenju sa placebom.
Kognitivni deficiti su ključna komponenta poremećaja spektra šizofrenije (SSD), utiču na pamćenje, pažnju i ukupnu kognitivnu funkciju, značajno doprinoseći teretu bolesti. Antipsihotici, koji se široko koriste za upravljanje SSD diskovima, ne smatraju se niti se od njih očekuje da budu kognitivni pojačivači.
Antipsihotici se prvenstveno koriste za upravljanje osnovnim simptomima SSD-a, kao što su halucinacije, deluzije, smanjeno emocionalno izražavanje i socijalno povlačenje. Pošto kognitivno poboljšanje nije svrha ovih lekova, ono ostaje nedovoljno proučavan aspekt interakcije lekova.
Istraživači predvođeni Tehničkim univerzitetom u Minhenu, Nemačka, želeli su da utvrde povezanost između lečenja različitim antipsihoticima i kognitivnih funkcija kod pacijenata sa SSD-om.
U studiji o pregledu meta-podataka, „Antipsichotic Drugs and Cognitive Function: A Sistematic Reviev and Pairvise Netvork Meta-Analisis“, objavljenoj u JAMA Psihijatrija, istraživači su uporedili efekte različitih antipsihotika sa placebom kako bi procenili da li ovi lekovi poboljšavaju kognitivne performanse u pacijenti sa SSD-ovima.
Tim je tražio slepa i nezaslepljena randomizovana klinička ispitivanja koja su trajala najmanje tri nedelje i koja su koristila standardizovane alate za kognitivnu procenu, prvenstveno MATRICS Consensus Cognitive Batteri. Dobijeni podaci od 9.525 učesnika su utvrdili da dok antipsihotici kao grupa pokazuju blage kognitivne prednosti, nijedan pojedinačni lek nije pokazao značajnu prednost u odnosu na placebo. Sekundarne analize su pokazale minimalne efekte na kvalitet života i društveno funkcionisanje.
Antipsihotici prve generacije, kao što su haloperidol i flufenazin, zajedno sa klozapinom, nisko su rangirani u kognitivnim ishodima. Neki antipsihotici druge generacije, uključujući paliperidon i sertindol, pokazali su nešto bolje kognitivne rezultate, ali bez značajnih prednosti u odnosu na placebo.
Antipsihotici grupisani prema svojstvima vezivanja za receptore pokazali su manja poboljšanja u kognitivnim funkcijama, sa veličinama efekata standardizovanih srednjih razlika (SMD) u rasponu od 0,21 do 0,40, ali nijedan nije pokazao snažno kognitivno poboljšanje. SMD između lekova i placeba za različite profile vezivanja receptora uključivao je adrenergički/niski dopamin (0,21), serotonergički/dopaminergički (0,26), muskarinski (0,28) i dopaminergički (0,40).
Antipsihotici prve generacije, kao što su haloperidol (0,04) i flufenazin (0,15), nisko su rangirani u kognitivnim performansama, kao i klozapin, antipsihotik druge generacije koji se često koristi za šizofreniju otpornu na lečenje, takođe nisko rangiran (0,12).
Za referencu, značajan ili primetan SMD rezultat bi bio bilo šta od 0,5 ili više, pri čemu se 0,8 smatra značajnom razlikom.
Rezultati za molindon i tioridazin su rangirani više, ali su smatrani manje pouzdanim zbog male veličine uzorka (15 do 22 učesnika) i korišćenja samo jedne metrike, brzine obrade, za određivanje kognitivnih ishoda.
Ovi rezultati sugerišu da antipsihotici pružaju ograničene kognitivne prednosti za pacijente sa SSD-om. Potrebni su novi ili dodatni tretmani koji posebno ciljaju na kognitivnu komponentu stanja. Autori preporučuju da se antagonisti dopamina prve generacije i klozapin izbegavaju kada su kognitivni deficiti zabrinjavajući i naglašavaju potrebu za standardizacijom kognitivnih procena u ispitivanjima kako bi se poboljšala uporedivost rezultata.