Angioedem je retka, ali potencijalno opasna po život neželjena reakcija na ACE inhibitore. U zajedničkoj analizi osam evropskih studijskih kolektiva, istraživači sa Univerzitetske bolnice u Bonu (UKB), Univerziteta u Bonu i Federalnog instituta za lekove i medicinska sredstva (BfArM) po prvi put su sproveli studiju asocijacije na čitav genom (GVAS) sa više od 1.000 pogođenih pojedinaca.
Identifikovali su ukupno tri lokusa rizika u genomu. Ovo uključuje novi lokus koji ranije nije bio povezan sa rizikom od angioedema izazvanog ACE inhibitorom. Rezultati studije su sada objavljeni u časopisu Journal of Allergi and Clinical Immunologi.
Inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin – skraćeno ACE inhibitori – su efikasni antihipertenzivni lekovi. Oni blokiraju stvaranje hormona angiotenzina II, koji igra centralnu ulogu u razvoju visokog krvnog pritiska. S druge strane, ovi lekovi povećavaju koncentraciju vazoaktivne signalne supstance bradikinina. Između ostalog, to može dovesti do akutnog otoka kože ili sluzokože.
Generalno, takvi otoci nisu opasni po život. Međutim, ako zahvate jezik, grlo ili larinks, angioedem može biti opasan po život pacijenta zbog potencijalnog rizika od gušenja. Dosadašnja istraživanja sugerišu da na podložnost takvom angioedemu izazvanom lekovima utiču nasledni, kao i način života i faktori životne sredine.
„Međutim, razumevanje osnovnih bioloških procesa, odnosno patofiziologije, a samim tim i individualna procena rizika je i dalje ograničeno. Identifikacija odgovornih gena će ovde pružiti potpuno nove uvide,“ kaže prof. Markus Nothen, direktor Instituta za Humana genetika u UKB-u i član Transdisciplinarnog istraživačkog područja (TRA) Život i zdravlje na Univerzitetu u Bonu, opisujući motivaciju da se bliže pogleda na pojavu angioedema izazvanog ACE inhibitorom.
Na osnovu podataka osam evropskih studijskih kolektiva, tim iz Bona, zajedno sa saradničkim partnerima, sproveo je prvi GVAS sa više od 1.000 pacijenata sa angioedemom izazvanim ACE inhibitorom. Oni su identifikovali ukupno tri lokusa u genomu koji su povezani sa rizikom od angioedema izazvanog ACE inhibitorom.
„Dok su dva lokusa već opisana u prethodnim studijama, naša studija je bila prva koja je pokazala značajnu povezanost za novi lokus na hromozomu 20“, objašnjava dopisni autor prof. Andreas Forstner sa Instituta za ljudsku genetiku pri UKB i na Univerzitetu u Bonu i na Institutu za neuronauku i medicinu (INM-1) u Istraživačkom centru Julich.
„Kroz dalje bioinformatičke analize, uspeli smo da identifikujemo nekoliko gena kandidata na tri lokusa rizika koji ukazuju na to da genetske promene u signalizaciji bradikinina, koagulacije i fibrinolize igraju ulogu u razvoju ove vrste angioedema“, dodaje prva autorka Carina Mathei, doktorant na Institutu za humanu genetiku pri UKB i Univerzitetu u Bonu.
Sadašnja studija pruža polaznu tačku za dalje studije sa novim uvidom u genetsku osnovu i potencijalne biološke mehanizme koji leže u osnovi angioedema izazvanog ACE inhibitorom.
„Identifikacija daljih lokusa rizika kroz kontinuiranu ekspanziju GVAS studijskih kolektiva u kombinaciji sa funkcionalnim analizama i evaluacijom životnog stila i faktora životne sredine daće važan doprinos razvoju novih pristupa prevenciji, dijagnostici i terapiji na duži rok. “, kaže prof. Bernhardt Sachs sa BfArM-a.
