Teško je to uočiti sa Zemlje, ali Mesec se smanjuje dok se hladi.
Na oko 45 metara svakih nekoliko stotina miliona godina, teško da je to brza promena, iako nova studija istraživača u SAD sugeriše da bi to moglo biti dovoljno da bude odgovorno za klizišta i potrese u blizini lunarnog Južnog pola.
Ono što ovo istraživanje čini posebno važnim je to što je područje istraživanja mesto gde NASA razmišlja o sletanju astronauta u budućnosti. Ako ćemo da gradimo svemirsku stanicu na Mesecu, najbolje je da je ne postavljamo tačno u geološki nestabilnu zonu.
„Naše modeliranje sugeriše da su plitki potresi Meseca koji mogu da izazovu snažno podrhtavanje tla u južnom polarnom regionu mogući zbog klizanja na postojećim rasedima ili formiranja novih raseda“, kaže planetarni naučnik Tom Voters sa Smitsonijan instituta.
„Globalnu distribuciju mladih raseda potiska, njihov potencijal da budu aktivni i potencijal za formiranje novih raseda potiska iz tekuće globalne kontrakcije treba uzeti u obzir prilikom planiranja lokacije i stabilnosti stalnih ispostava na Mesecu.
Ova studija se fokusirala na ono što je poznato kao lobate skarpe, proširene grebene za koje naučnici misle da su uzrokovani tektonskom aktivnošću. Nedavne slike sa Lunar Reconnaissance Orbiter analizirane su zajedno sa snimcima seizmometara postavljenih tokom misija Apolo, koje su radile do 1977.
Analiza je pokazala da je jedan od najsnažnijih mesečevih potresa ikada zabeleženih seizmometrima Apollo, zemljotres magnitude 5 u trajanju od nekoliko sati, mogao da bude izazvan jednim od lobastih škarpa uočenih u blizini južnog pola Meseca – a na Mesecu nije. Nije potrebno mnogo da bi se izazvalo ozbiljno klizište.
„Možete misliti na površinu Meseca kao na suv, uzemljen šljunak i prašina“, kaže geolog Nikolas Šmer sa Univerziteta Merilend.
„Tokom milijardi godina, površinu su pogađali asteroidi i komete, pri čemu su rezultujući ugaoni fragmenti stalno izbačeni od udara.
„Kao rezultat toga, prerađeni površinski materijal može biti veličine od mikrona do veličine gromade, ali sve je veoma labavo konsolidovano. Labavi sedimenti čine veoma mogućim podrhtavanje i klizišta.“
Za sada, naučnici se još uvek bave ograničenom količinom podataka kada su u pitanju učestalost i lokacija mesečevih potresa, ali bilo koji uvidi – poput onih koje nude nalazi ove nove studije – biće korisni u planiranju mesta za buduća sletanja na Mesec i lunarne baze .
„Kako se približavamo datumu lansiranja misije Artemis sa posadom, važno je da naši astronauti, naša oprema i infrastruktura budu što bezbedniji“, kaže Šmer.
„Ovaj rad nam pomaže da se pripremimo za ono što nas čeka na Mesecu – bilo da su to inženjerske strukture koje mogu bolje da izdrže lunarnu seizmičku aktivnost ili štite ljude od zaista opasnih zona.“
