Genetski diverzitet je sirovina koja omogućava populaciji da evoluira kao odgovor na promene u životnoj sredini – u suštini, što je više raznolikosti, to bolje.
Brzo zagrevanje klime izaziva mnoge vrste da evoluiraju i adaptiraju se dovoljno brzo da izbegnu izumiranje, posebno vrste koje ne tolerišu velike varijacije životne sredine, kao što su one iz hladnijih staništa na visokim nadmorskim visinama, kojima možda nedostaje genetska raznolikost važna za prilagođavanje klimatskim promenama.
Hibridizacija, proces mešanja različitih vrsta, potencijalno može pomoći ugroženima da usvoje i brzo iskoriste novu genetsku raznolikost od vrsta koje su možda već prilagođene toplijim sredinama. Međutim, tradicionalno se smatralo da hibridne populacije imaju malu vrednost za očuvanje.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Climate Change, pruža retke dokaze da prirodna hibridizacija može smanjiti rizik od izumiranja vrsta kojima prete klimatske promene.
Ovaj koncept je sličan tome kako je istorijsko mešanje između naših predaka i neandertalaca dovelo do poboljšanja kondicije u nekim modernim ljudskim populacijama.
Tim, uključujući glavnog autora dr Krisa Brauera, koordinatora projekta profesora Luciano Beheregarai i druge biologe, otputovao je u region Vet Tropics na severoistoku Australije da sakupi uzorke pet vrsta tropskih duginih riba duž visinskog gradijenta.
Oni su proizveli genomske podatke iz uzoraka i otkrili nekoliko čistih i hibridnih populacija duginih riba. Takođe su identifikovali gene koji omogućavaju populaciji duginih riba da se prilagode klimatskim varijacijama širom regiona i koristili su modele životne sredine da bi utvrdili koliko će evolucije verovatno biti potrebno da bi populacije mogle da idu u korak sa klimatskim promenama u budućnosti.
Dr Brauer kaže da su populacije planinskih vrsta prilagođenih hladnoći koje su se hibridizirale sa nizijskim vrstama prilagođenim toploti, pokazale smanjenu ranjivost na buduću klimu.
„Ove mešovite populacije sadrže više raznolikosti u genima za koje mislimo da su važni za klimatsku adaptaciju, i stoga je veća verovatnoća da će opstati u toplijim sredinama.“
Otkriće da hibridizacija (genetsko mešanje) može olakšati brzu adaptaciju na klimatske promene ima važne implikacije za mnoge ugrožene vrste.
Direktor MELFU-a i profesor Univerziteta Flinders Luciano Beheregarai kaže da ova studija naglašava nedovoljno cijenjenu vrijednost očuvanja hibridnih populacija.
„Naši nalazi su dobra vest za biodiverzitet. Oni ukazuju na to da je genetsko mešanje važno sredstvo za očuvanje koje može doprineti prirodnom evolucionom spasavanju vrsta kojima prete klimatske promene.“
