Odlaganje opterećujućeg zadatka može izgledati kao univerzalna osobina, ali nova istraživanja sugerišu da će ljudi čiji negativni stavovi imaju tendenciju da diktiraju njihovo ponašanje u nizu situacija verovatnije da će odložiti rešavanje tog zadatka.
Psihološki termin koji opisuje ovaj mentalni proces naziva se pristrasnost valentne težine, koja opisuje sklonost ljudi da se prilagode u novim okolnostima tako što se snažnije oslanjaju na svoje pozitivne ili negativne stavove—ili, u kontekstu pristupanja neprijatnom zadatku, bilo negativnom ili pozitivnom unutrašnji „signali“ imaju najveću težinu u vođenju konačnog ponašanja.
„I pitanje je, ko dobija tu bitku — ako, zaista, postoje elementi i pozitivnosti i negativnosti?“ rekao je Rasel Fazio, stariji autor i profesor psihologije na Državnom univerzitetu Ohajo.
U nizu studija, Fazio i prvi autor Havijer Granados Samajoa, bivši diplomirani student u državi Ohajo, pronašli su vezu između negativnijeg stava i odugovlačenja. Takođe su otkrili da je moguće pomeriti pristrasnost jakih prokrastinatora ka neutralnosti i preokrenuti njihovu tendenciju da odlažu zadatak.
„Razmatramo ovo razmatranje pozitivnih i negativnih strana koje postoje kada ljudi donose odluke i kako pristrasnost ponderisanja valencije oblikuje put kojim ljudi idu“, rekao je Granados Samaioa.
Istraživanje je nedavno objavljeno u časopisu Ličnost i individualne razlike.
Prva od tri studije testirala je scenario iz stvarnog sveta: pripremanje federalne poreske prijave.
„Ideja je da ljudi, barem na kratak trenutak, postavljaju pitanje ‘Da li želim da uradim ovo sada?’“, rekao je Fazio. „I zaista postoje i pozitivni i negativni signali: ‘Sigurno ne želim to da radim. To je averzivan zadatak.’ To je negativan signal. Ali onda postoji i pozitivan signal: ‘Moram to da uradim, i osećaću se dobro ako to uradim kako treba’.“
Uzorak od 232 učesnika prijavio je da li su rutinski podnosili prijave rano ili kasno tokom poreske sezone. Sa tim podacima u ruci, Fazio i Granados Samaioa su koristili istraživački alat kako bi procenili u kojoj meri su učesnici jače odmeravali pozitivne ili negativne signale kada su naišli na nešto novo.
Njihova analiza je pokazala povezanost između negativnije pristrasnosti pondera i kašnjenja u podnošenju poreske prijave.
„Ono što nalazimo je da ljudi čiji se negativni stavovi snažnije generalizuju imaju tendenciju da se u većoj meri upuštaju u nepotrebno odlaganje zadataka“, rekao je Granados Samaioa.
Druga studija je uključivala 147 studenata u program koji im je omogućavao da akumuliraju kredite za kurs u zamenu za učešće u istraživanju.
Pored merenja pristrasnosti učenika, studija je istraživala da li su mere samokontrole učenika uticale na ponašanje u vezi sa zadatkom: kako su učenici okarakterisali svoj nivo motivacije ili kapacitet da razmišljaju o svojim početnim mislima o istraživačkom programu, i da li su koji utiču na to da li su učenici rano počeli da učestvuju u istraživanju ili su ga odložili?
Rezultati su pokazali da je kombinacija negativne pristrasnosti ponderisanja i niske motivacije ili emocionalne energije za efikasnu samokontrolu povezana sa smanjenjem motivacije i emocionalne energije kod studenata koji su odlagali učešće u istraživačkom programu tako što su počeli kasnije tokom semestra.
„Prva studija je utvrdila osnovni efekat negativne pristrasnosti ponderisanja, ali druga studija daje neke nijanse“, rekao je Granados Samaioa, sada postdoktorski saradnik na Univerzitetu u Pensilvaniji.
„Za ljude koji o tome ne razmišljaju previše ili ne mogu previše da razmišljaju o tome, njihove tendencije ponderisanja valentnosti vode njihovo ponašanje na direktan način. Ali ako je neko motivisaniji i sposobniji da razmišlja više o tome, to bi moglo doneti druga razmatranja koja prigušuju uticaj pristrasnosti ponderisanja valencije.“
Treća studija je osmišljena da traži uzročni efekat pristrasnosti ponderisanja valencije u dovršavanju ili odlaganju zadatka. Za studiju su regrutovani studenti u programu istraživanja za kredit koji su samoprocenjivali da odugovlače i koji su postigli visok rezultat za negativnu pristrasnost ponderisanja.
Istraživači su zatim manipulisali alatom za pristrasnost valentne težine za jednu grupu na način koji je naveo učesnike da odmere pozitivne i negativne signale na uravnoteženiji način. Ova promena ka neutralnosti promenila je ponašanje učenika: akumulirali su kreditne sate brže od kontrolne grupe, čija su negativna pristrasnost ponderisanja i niska samokontrola pouzdano predvideli njihovo kašnjenje u obezbeđivanju dodatnih kredita.
Negativna pristrasnost ponderisanja takođe može imati pozitivan efekat na ponašanje. Ovi istraživači su takođe pronašli dokaze da negativna pristrasnost ponderisanja može pomoći ljudima da budu realističniji kada se pitaju, na primer, „Da li sam dovoljno učio za ovaj test?“ Pozitivna pristrasnost ponderisanja može navesti ljude da ubede sebe da su spremni kada nisu.
„Bolje je biti objektivnije izbalansiran nego biti u bilo kojoj krajnosti“, rekao je Fazio. „Ali situacija u kojoj će određena pristrasnost ponderisanja valencije verovatno biti problematična će se razlikovati.“
