Kambrijski fosilni zapis pokazuje da se većina životinjskih vrsta diverzifikovala i naselila Zemljine okeane pre otprilike 518 miliona godina. Ali iako su hordati – grupa koja uključuje kičmenjake poput ljudi – bili deo ove rane diverzifikacije životinja, oni čine relativno mali deo fosila sa više od 50 kambrijskih lokaliteta širom sveta.
U novom radu objavljenom u Royal Society Open Science, naučnik sa Harvarda Rudi Lerosei-Aubril i vanredni profesor Havier Ortega-Hernandez predstavljaju svoje iznenađujuće otkriće nove vrste hordata i prvog kičmenjaka mekog tela koji je otkriven u Drumian Marjum. Formiranje američkog Velikog basena.
Ovaj novi fosil bio je deo kolekcije kambrijskih fosila mekog tela deponovanih u Prirodnjačkom muzeju Jute, dugogodišnjem saradniku istraživača sa Harvarda.
Otkriće ove nove vrste, nazvane Nuucichthis rhinchocephalus, je dragocen doprinos ranoj evoluciji kičmenjaka i biodiverzitetu zbog nedostatka ovih vrsta organizama u kambrijskim fosilnim nalazištima – uključujući Južnu Kinu, severoistočne Sjedinjene Države i Britansku Kolumbiju.
Nuucichthis je takođe jedna od samo četiri vrste koje dokumentuju ranu evolucionu fazu loze kičmenjaka i, kao takva, jedna je od najstarijih rođaka čovečanstva.
U svom radu, Lerosei-Aubril i Ortega-Hernandez opisuju da Nuucichthis ima telo u obliku torpeda bez peraja koje uključuje niz markera karakterističnih za kičmenjake.
„Rani kičmenjaci počinju da imaju velike oči i niz mišićnih blokova koje nazivamo miotomi, a to je nešto što vrlo dobro prepoznajemo u našem fosilu“, rekla je Lerozi-Obril.
Nova vrsta takođe potvrđuje da su, uprkos njihovoj opštoj sličnosti sa larvalnim ribama – koje imaju šupljinu koja je neka vrsta rudimentarnog škržnog sistema – bile lišene peraja i stoga su imale ograničene sposobnosti plivanja.
„Ali sve ove karakteristike jasno ukazuju na neke afinitete kičmenjaka“, rekla je Lerosei-Aubril. „I pošto je to veoma rano u evoluciji kičmenjaka, oni još nemaju kosti – zbog toga su ovi fosili izuzetno retki.“
Lerosei-Aubril i Ortega-Hernandez spekulišu da je Nuucichthis verovatno živeo visoko u vodenom stubu okeana. Zbog toga, i zato što nije posedovao biomineralizovane delove kao što su kosti ili školjka, bio je posebno sklon brzoj postmortalnoj degradaciji i propadanju, što objašnjava zašto su bili fosilizovani tako retko.
„Ono što je interesantno sa ovom novom vrstom je da je razumevanje kako je morfologija evoluirala od tipa beskičmenjaka do tipa kičmenjaka teško bez fosila, a ovaj novi fosil nam govori malo o tome“, rekao je Ortega-Hernandez.
Lokalitet Drumian Marjum na kojem je pronađen novi fosil intenzivno istražuje od 2022. godine međunarodna grupa paleontologa na čelu sa Lerosei-Aubril i Ortega-Hernandez, i obojica smatraju da kontinuirani napori prikupljanja na ovom lokalitetu mogu rezultirati otkrivanjem novih primjeraka. Nuucichthis rhinchocephalus u budućnosti.
