Planeta se zagreva zbog ljudskih aktivnosti i posledice će biti razorne za sva živa bića, uključujući i ljude. Trenutno su svi potencijalno izloženi ovim informacijama u medijima. Ali kako naučni časopisi i mediji prenose istraživanja u vezi sa ovim pitanjima? Da li se naučni fokus istraživanja zagrevanja klime odražava u onome što su mediji odlučili da predstave?
U studiji objavljenoj u Global Environmental Change, naučnici sa UNIL-a specijalizovani za geonauke i psihologiju ispitali su ova pitanja. Urađena je analiza zbirke od oko 50.000 naučnih publikacija o klimatskim promenama za 2020. godinu kako bi se identifikovalo šta je od ovog impresivnog korpusa istraživanja dospelo u glavne medije.
Analiza je pokazala da je većina istraživanja koju su mediji odabrali bila pristrasna prema prirodnim naukama. Previše se fokusirao na velike klimatske projekcije koje će se desiti u budućnosti, kao i na uzak spektar pretnji kao što su polarni medvedi, suša i topljenje glečera. Rad pokazuje da ova vrsta narativa ne aktivira mehanizme poznate iz istraživanja psihologije koji bi mogli da angažuju proekološka ponašanja kod čitalaca.
Naprotiv, način na koji bi selektivni izbor medija za određene elemente istraživanja klimatskih promena mogao da se obori, izazivajući poricanje i izbegavanje.
Studija govori o mogućoj distancirajućoj reakciji javnosti, koja je rezultat ovakvog globalizacionog pristupa. „Pojedinci koji su izloženi ovim činjenicama, ne osećaju se direktno zabrinuti za njih, težiće ka perifernom, površnom i rasejanom tretmanu informacija. Samo centralno, duboko i pažljivo razmatranje će omogućiti javnosti da ono što zna transformiše u mehanizme delovanja. i posvećenost“, objašnjava Fabricio Butera, profesor na Institutu za psihologiju UNIL-a i koautor studije.
Marie-Elodie Perga, profesor na UNIL institutu za dinamiku površine zemljišta i koautor rada dodaje: „Ako je cilj posredovanja istraživanja da ima društveni uticaj, onda se čini da pritiskamo sva dugmad t radi.“
Pretnje velikih razmera mogu stvoriti strah. Ali, kako nas podseća Fabricio Butera, „istraživanja o ljudskom ponašanju pokazuju da strah može dovesti do promene ponašanja pojedinaca i grupa, ali samo ako je predstavljen problem praćen rešenjima. Suočena sa čisto deskriptivnim člancima koji naglašavaju samo visoko odabrane elemente klimatskih promena, javnost će težiti da ignoriše problem, traži informacije koje manje izazivaju anksioznost i okružuju se mrežama koje predstavljaju mirniju stvarnost.
Šta se onda može učiniti da se komunicira na efikasan, ohrabrujući način, podstičući društvo da se više angažuje u akciji zaštite klime? „Tretiranje ekoloških pitanja na transverzalan način i način orijentisan na rešenje bilo bi korisno. To bi pokazalo da klimatske promene imaju direktne posledice na naš stil života, naše neposredno okruženje ili naše finansije, na primer“, kaže Mari-Elodi Perga.
Ovakav pristup zahteva promenu ponašanja menadžera komunikacija u istraživačkim institucijama, u izdavačima, kao i u medijima. „Za sada, najpoznatije naučne publikacije favorizuju studije s kraja veka“, objašnjava ona. „Novinari onda daju veoma široku pokrivenost publikacijama ovih časopisa, koji su najbolje ocenjeni.
„Umesto toga, u Francuskoj, na primer, grupa novinara je sastavila povelju kojom se zalaže za prilagođavanje medijskog izveštavanja o ovim pitanjima i poziva na više međudisciplinarnosti“, kaže Mari-Elodi Perga. Izolovano, ljudsko biće neće imati uticaja, ali kolektivne akcije su veoma efikasne. Rešenja postoje, ali ih treba izneti na videlo, mimo lokalnih inicijativa.
