Studija objavljena u časopisu Science otkriva duboke ekološke i zdravstvene posledice gubitka slepih miševa zbog sindroma belog nosa (VNS), gljivične bolesti koja je uništila populaciju slepih miševa širom Severne Amerike.
Sindrom belog nosa, uzrokovan gljivicom Pseudogimnoascus destructans, prvi put je primećen 2006. godine u pećini Hau u Njujorku i od tada je doveo do masovnog odumiranja slepih miševa u SAD. Slepim miševima pripada važna uloga u ekosistemu, kao prirodni kontrolori insekata, što znači da njihov gubitak ima široke posledice za životnu sredinu i ljudsko zdravlje.
Nedavna studija, koju je sproveo ekološki ekonomista Ejal Frank sa Univerziteta u Čikagu, pokazuje da je gubitak slepih miševa doveo do značajnog povećanja upotrebe pesticida u pogođenim područjima, što je imalo direktne i ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje.
Frank je otkrio da su okruzi pogođeni masovnim odumiranjem slepih miševa povećali upotrebu pesticida za oko 31%, dok su prihodi od prodaje useva opali za skoro 29%. Ove promene u poljoprivredi rezultirale su povećanjem troškova za društvo, koji su između 2006. i 2017. godine dostigli 26,9 milijardi dolara.
Štaviše, istraživanje je pokazalo da su u ovim okruzima stope smrtnosti novorođenčadi zbog unutrašnjih uzroka smrti porasle za 8%, što je ekvivalentno oko 1.334 dodatnih smrtnih slučajeva odojčadi. Frank povezuje ove smrtnosti sa povećanom upotrebom pesticida, što može biti rezultat smanjenog broja slepih miševa koji su ranije kontrolisali štetočine.
Frankova studija koristi kvazi-eksperimentalne i opservacione metode kako bi pokazala da se povećana smrtnost odojčadi može pripisati povećanoj upotrebi pesticida u okruzima pogođenim VNS-om. On zaključuje da su troškovi društva veliki kada slepi miševi nestanu, iako bi troškovi očuvanja njihove populacije verovatno bili manji.
„Šire gledano, ova studija pokazuje da divlje životinje dodaju značajnu vrednost društvu i da moramo bolje razumeti tu vrednost kako bismo informisali politike za njihovu zaštitu,“ kaže Frank.
Ova istraživanja ističu značaj očuvanja divljih životinja za održavanje ravnoteže u ekosistemima i prevenciju potencijalno štetnih posledica po ljudsko zdravlje.
